Kako navodi list, ruski predsednik Vladimir Putin nastupa veoma samouvereno, a za to ima i osnova. Poslednjih meseci uspeo je znatno da poboljša ekonomsku i vojnu poziciju države, a jačanju Rusije doprinelo je i to što je Zapad potcenio njene mogućnosti, ocenjuju autori teksta.
Iz Moskve i Kijeva sada stižu potpuno različiti kadrovi. S jedne strane, iznervirani Zelenski, čiji se problemi samo gomilaju, a s druge – samouvereni Putin, koji uopšte ne podseća na čoveka u izolaciji, navode autori, uz opasku da je to bilo posebno uočljivo tokom onlajn nastupa ruskog predsednika na nedavnom samitu G20.
Stvar je u tome što je, smatraju autori, tokom proteklih nekoliko meseci Rusija uspela znatno da poboljša svoju ekonomsku i vojnu poziciju.
Kremlj je uspeo da privuče u armiju stotine hiljada dobrovoljaca, da poboljša logistiku i snabdevanje vojnika na frontu. Istovremeno, povećanje vojnih troškova doprinelo je ekonomskom rastu, navodi list.
U poređenju s prošlom godinom, u trećem kvartalu 2023. ruska proizvodnja je porasla za gotovo šest odsto. Tome su, takođe, doprinele cene nafte i razne metode zaobilaženja zapadnih sankcija, tvrdi list. U ekonomiji su se dogodile i velike strukturne promene, pa je u raznim sferama odbrane rast proizvodnje bio od 40 do 80 odsto.
Istovremeno, životni standard Rusa od početka borbenih dejstava u Ukrajini nije suštinski opao, piše „Cajt“.
Deficit robe na tržištu kompenzovan je uvozom iz Azije. Uz to, u zemlji se nastavlja procvat privatnog građevinskog sektora. Sada se gradi 2,1 milion novih stanova, što je rekord. Sve se to primetno odražava i na raspoloženje stanovništva. Sudeći po nedavnim anketama, nema nikakvog govora o umoru od borbenih dejstava. Građani Rusije u budućnost gledaju s optimizmom i podržavaju svoju armiju, konstatuje „Cajt“.
Rusija je, kako ocenjuje list, sada tako stabilna i jaka, pored ostalog, i zahvaljujući zapadnim državama, koje su, umesto da deluju i da pojačavaju kaznene mere, veoma dugo potcenjivale Kremlj.
U martu 2022. američki predsednik Džozef Bajden je govorio da je ruska ekonomija gotovo prepolovljena, da će se rublja pretvoriti u smeće, a da Moskvi neće ostati novca za finansiranje specijalne vojne operacije. Tada su te prognoze, koje više nisu aktuelne, dočekivane aplauzima.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je govorio da ne treba previše ponižavati Rusiju, a nekoliko meseci kasnije šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da je ruska industrija uništena, podseća list.
Zapadni eksperti i političari su, međutim, potcenili umeće Rusa da se prilagode, njihovu otpornost na spoljašnje uticaje i dovitljivost, zaključuje „Cajt“ i dodaje da je to najviše doprinelo porastu samopouzdanja političke elite u Rusiji.