Prema dokumentu, Savet EU traži od Evropske komisije da formalno uvrsti obaveze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine iz Ohrida, u pregovore sa Srbijom o članstvu.
Nacrt podseća na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističe da će Savet EU „nastaviti sa procenom“, bez navođenja kada će klaster biti otvoren.
EU očekuje od Srbije da „pojača napore“ u reformi pravosuđa, slobodi medija i usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Od Beograda se traži da u potpunosti primeni sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i učini više u procesuiranju odgovornih za napade u Banjskoj, navodi se u tekstu koji bi trebalo da usvoje ministri evropskih poslova, a zatim i lideri EU na samitu 14. i 15. decembra u Briselu.
U nacrtu koji bi mogao da bude dopunjen pre usvajanja, EU „žali“ što nijedna strana nije primenila obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i poziva Beograd i Prištinu da „bez odlaganja i preduslova“ primene sporazum , „što uključuje i formiranje Zajednice srpskih opština“, piše RTS.
EU navodi i „snažnu osudu nasilnih napada“ na tzv. kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra i nasilja protiv KFOR-a, organa reda, građana i medija tokom protesta kosovskih Srba 29 maja.
Od Srbije očekuje da sarađuje u potpunosti sa istragom, uhapsi i privede pravdi počinioce napada.
„EU žali što Srbija nije preduzela dovoljne korake u ovom pogledu“, navodi se u tekstu zaključaka.
Izražena je i zabrinutost zbog „ponavljanog gomilanja“ vojnih snaga u blizini Kosova, ali su pozdravljeni neki „koraci u dobrom pravcu“, kao što je poziv Beograda Srbima da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova.
„Negativne posledice ako ne dođe do deeskalacije“
U zaključcima se od Evropske komisije traži da „hitno“ u pregovore Srbije o članstvu formalno unese obavezu primene Sporazuma o putu ka normalizaciji.
„Savet zahteva od Evropske komisije i visokog predstavnika (Borelja) da hitno, pre kraja januara 2024, dopune merila za poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu“, stoji u nacrtu zaključaka.
Beograd i Priština pozvani su da se uzdrže od provokacija i jednostranih poteza koji mogu da izazovu nasilje, uz upozorenje da će izostanak deeskalacije imati „negativne posledice“.
„EU je spremna razmotri dodatne mere usmerene na Beograd i Prištinu ako to bude potrebno“
U oblasti vladavine prava, EU pozdravlja „pravovremeno“ usvajanje ustavnih amandmana i zakona o njihovoj primeni, ali naglašava da je „dodatni rad“ neophodan u oblasti pravosuđa i poziva Srbiju da ispuni merila u poglavljima 23 i 24.
U zaključcima se naglašava i zabrinutost zbog „ograničenog napretka“ u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti medija i poziva Srbija na „efektivnu primenu medijske strategije“.
Od vlasti u Srbiji se očekuje da „objektivno i nedvosmisleno“ govore u javnosti o EU, i da se angažuju na sprečavanju dezinformacija i „spoljnih manipulacija kroz sve medijske kanale“.
O usklađivanju sa spoljnom politikom
Savet EU traži od Srbije da pojača napore na usklađivanju sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji i Belorusiji, i da se „uzdrži od poteza i izjava“ koje idu protiv pozicija EU u strateškim spoljnopolitičkim pitanjima. EU pozdravlja humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini, kao i bolju saradnju u sprečavanju zaobilaženja sankcija.
Navodi se da EU „uvažava napredak“ koji je Srbija učinila u usklađivanju sa viznom politikom EU. Pozdravljen je i „dobar nivo pripremljenosti“u ekonomskim kriterijumima.
O zaključcima o politici proširenja raspravljaće Savet ministara EU 12. decembra, a zatim bi trebalo da budu i formalno usvojeni na sastanku lidera EU 14. i 15. decembra.
Na dnevnom redu samita lidera biće i odluka o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom, Moldavijom, i Bosnom i Hercegovinom, kao i o statusu kandidata za Gruziju.