U članku na platformi „Sabstak“, dobitnik Pulicerove nagrade je napisao da se navodno razmatra pitanje moguće fiksacije granica duž trenutne linije fronta i tako što bi Rusija zadržala Krim i oslobođene teritorije DNR, LNR, Hersonsku i Zaporošku oblast u zamenu za saglasnost za članstvo Ukrajine u NATO, uz brojne ograničavajuće uslove.
„Ozbiljni mirovni pregovori Rusije i Ukrajine se zahuktavaju. Njihova pokretačka snaga nisu bili Vašington ili Moskva, ni Bajden ili Putin, već dva visoko rangirana generala, koji upravljaju ratom – Rus (načelnik Generalštaba ruskih snaga) Valerij Gerasimov i Ukrajinac (glavnokomandujući ukrajinske vojske) Valerij Zalužni“, tvrdi Herš.
On je podsetio na intervju Zalužnog časopisu „Ekonomist“ koji je izazvao mnogo buke, a u kome je on priznao da je situacija na frontu zapala u ćorsokak.
Novinar je istakao da se u zamenu za teritorije razmatra varijanta da se Rusija, navodno, ne protivi mogućem stupanju Ukrajine u NATO, ali sa jasnom obavezom da Alijansa ne raspoređuje tamo svoje snage i ofanzivno naoružanje.
Bela kuća je, prema Heršovim rečima, „apsolutno protiv predloženog sporazuma“.
Još jedna moguća prepreka pregovorima, ističe novinar, je stav Zelenskog, koji insistira na ratu do pobede i inicijator je zakonodavne zabrane pregovora sa Rusijom.
Američki zvaničnik je izjavio da su Zelenskom dali do znanja da nije na njemu, „nego na vojnim zvaničnicima da rešavaju taj problem i da će se pregovori nastaviti sa vama ili bez vas“.
Moskva je ranije više puta isticala da je spremna za pregovore, ali da je Kijev uveo zabranu na njih na zakonodavnom nivou. Zapad stalno poziva Rusiju na pregovore za koje Moskva pokazuje spremnost, ali istovremeno Zapad ignoriše stalna odbijanja Kijeva da se uključi u dijalog.