Predstava je premijerno izvedena 31. avgusta u Čačku, a u podeli su Ljubivoje Tadić, Jelena Tjapkin i Marta Mikić, dok se za muziku pobrinuo Aleksandar Alempijević.
Pre tačno četiri decenije, Ljubivoje Tadić je zajedno sa profesorom Predragom Bajčetićem postavio svoju diplomsku predstavu „Krajputaši 1804‒1918”, inspirisanu Radičevićevom knjigom „Plava linija života“.
Od 26. maja 1984. godine odigrana je 326 puta, što je čini najviše puta izvedenom diplomskom predstavom u istoriji Fakulteta dramskih umetnosti.
„Igrao sam je još dva puta toliko, izvodeći odlomke, u različitim oblicima i formama. Predstava je umnogome odredila moj put stvaraoca i prikazivača, ideju da se bavim literaturom, da igram u pozorištu koje dugovečno gradi odnos sa publikom i ostaje u pamćenju“, kaže Ljubivoje Tadić povodom nove dramatizacije.
Rediteljka Ružica Anja Tadić objašnjava da su krajputaši spomenici podignuti onima kojih više nema i kojima se ne zna grob ili su sahranjeni daleko od svoje kuće:
„Na epitafima klesari uklesaše raznorodne zgode i nezgode, u ime pokojnika i ožalošćenih. Važno je pomenuti koliko je svaki od njih pojedinačan, a istovremeno i zajednički, dakle krajputaš je svojevrsni medijum za društvo. Ispred Apolonovog hrama u Delfima stoji natpis 'Spoznaj samoga sebe'. Ideja je da, uz pomoć odabranih epitafa sa krajputaša i stihova Brankove poezije, svako ima priliku da iskusi spoznaju kroz zajednički čin gledanja predstave'.