Pa otud i čuveno umetanje „prioriteta“ u posao. No, ovaj tekst nije filozofski već ekonomski, pa ako je nekome do prioriteta neka zna da u globalnim istraživanjima 64 odsto ljudi smatra da su plata i raznorazne beneficije ključni faktori u prihvatanju ponuda za posao.
Kada je u pitanju ravnoteža između posla i privatnog života i blagostanja 61 odsto ljudi smatra da je to veoma važno. Istraživači primećuju i da je rasprostranjenost rada na daljinu uticala na takav ishod u procentima.
Jedno radno mesto koje može da odgovara mnogim kriterijumima radnika je aktuar. Oni zarađuju prosečnu platu od 113.990 dolara godišnje, a mnogi mogu da rade hibridno ili potpuno na daljinu, piše „Si-En-Bi-Si“.
Šta rade aktuari?
Aktuari procenjuju rizike aktivnosti svojih klijenata, često u ime osiguravajućih društava. Oni koriste relevantne podatke o mortalitetu, nesrećama, bolestima, invaliditetu itd. da bi izgradili modele verovatnoće za različite scenarije i dali savete u skladu sa tim.
Posao često zahteva fakultetsku diplomu, posebno fokusiranu na oblast poput matematike ili statistike, i iskustvo u toj ulozi.
Aktuari „obično moraju da znaju kako da kodiraju ili poznaju softver“, kaže Viki Salemi, stručnjak za karijeru u kompaniji „Monster“, dodajući da su im takođe potrebne meke veštine i veštine komunikacije da bi mogli da „analiziraju i interpretiraju ove podatke i isporuče ih“.
Aktuari su stručnjaci koji se, na bazi multidisciplinarnih znanja, oslanjajući se na teoriju verovatnoća i složeni interesni račun, bave merenjem rizika i upravljanjem njima.
Neke kompanije mogu takođe želeti da kandidati budu članovi aktuarskih grupa kao što je Društvo aktuara za slučajeve nezgode, koje zahteva od članova da polože niz ispita.
Pored visoke plate i fleksibilnosti, posao je takođe tražen. Projekcije govore da će zaposlenost aktuara porasti za 23 odsto između 2022. i 2032. godine.
Nizak nivo stresa
Još jedna prednost posla aktuara je relativno nizak stres.
Mreža za informacije o zanimanjima Ministarstva rada SAD rangirala je 873 zanimanja na osnovu tolerancije na stres, odnosno da li posao „zahteva prihvatanje kritike i mirno i efikasno suočavanje sa situacijama visokog stresa“.
Rangiranje se zasniva na skali od 0, ili najmanje stresnog, do 100, ili najviše stresnog.
Aktuari imaju ocenu stresa 57. Viki Salemi navodi faktore poput 40-časovne radne nedelje i relativne stabilnosti kao razloge za nizak nivo stresa.