„Zahtev za neutralnost Ukrajine i neulazak u NATO bio je veoma važan, ali ću naglasiti da je, pored toga, bezuslovni zahtev sa naše strane bilo priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom“, rekao je Medinski novinarima.
On je dodao da je Rusija tražila i priznanje nezavisnosti republika Donbasa. Rusija je, naglasio je Medinski, polazila od potrebe da zaštiti rusko stanovništvo Donbasa.
„Rusija nikada sebi nije postavila za cilj osvajanje Ukrajine. Zapad i Zelenski uvukli su naše zemlje u rat“, naglasio je šef pregovaračke grupe.
Medinski je istakao da bi Kijev, da je potpisao mirovni sporazum sa Rusijom u aprilu 2022. godine, spasao stotine hiljada života svojih vojnika.
„Ali Zelenski je izabrao rat“, primetio je ruski diplomata.
On je dodao da su u aprilu 2022. godine, osim tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona, u Kijev doleteli i šefovi Stejt departmenta i Pentagona, kao i drugi „savetnici“ koji nisu preporučivali potpisivanje mirovnog sporazuma.
Komentarišući uslove za zaključivanje mirovnog sporazuma, Medinski je rekao da je zaključivanje mira sa Ukrajinom moguće ako se ispune ciljevi i zadaci specijalne vojne operacije.
On je naglasio da Moskva nikada nije odbila pregovore sa Kijevom.
„Moje lično duboko uverenje je da Ukrajina i mi imamo zajedničku istorijsku prošlost, da smo jedan narod i da imamo neizbežnu zajedničku istorijsku budućnost“, dodao je on.
Medinski je podsetio da Zelenski ne želi mir i da je upravo on potpisao zakon o zabrani pregovora sa Rusijom.
Osim toga, kako je izjavio David Arahamija, ukrajinske vlasti nisu nezavisne.
Ranije je šef frakcije stranke „Sluga naroda“ u Vrhovnoj radi David Arahamija izjavio da je u proleće 2022. godine tadašnji britanski premijer Boris Džonson odvratio Kijev da završi sukob u Ukrajini, pozivajući ga da ništa ne potpisuje sa Rusijom.
Rusko-ukrajinski pregovori vođeni su u Istanbulu tokom proleća 2022. godine, a Arahamija je bio jedan od članova ukrajinske delegacije.
Moskva je ranije više puta isticala da je spremna za pregovore, ali da je Kijev uveo zabranu na njih na zakonodavnom nivou. Zapad stalno poziva Rusiju na pregovore za koje Moskva pokazuje spremnost, ali istovremeno Zapad ignoriše stalna odbijanja Kijeva da se uključi u dijalog.