Ruski stručnjaci ističu da je namera NATO-a da stvori „vojni Šengen“ usmerena isključivo protiv Rusije. U ovom trenutku, nacionalni propisi evropskih zemalja ne dozvoljavaju brzo prebacivanje trupa, ali bi „vojni Šengen“ mogao da reši taj problem.
„Ideja nije nova, sličan predlog je još 2017. godine izneo tadašnji komandant američkih Oružanih snaga u Evropi Ben Hodžis. On je tada rekao da je neophodno ukloniti birokratske prepreke za kretanje trupa NATO-a po Evropi. Dakle, činjenica da su se takve ideje ponovo pojavile nije nikakvo iznenađenje", kaže ruski ekspert Alksandar Nejžmakov.
Svoje namere NATO pravda navodnom „ruskom pretnjom“ ali to je samo izgovor, dodao je ekspert, komentarišući izjavu šefa Zajedničke komande za logistiku NATO-a Aleksandera Solfranka koji je rekao da bi trebalo formirati „vojni Šengen“ unutar kojeg će trupe zemalja Alijanse moći slobodno da se kreću. Prema njegovim rečima, snage NATO-a suočavaju sa preprekama prilikom prebacivanja ljudstva i municije, jer moraju da se pridržavaju različitih nacionalnih propisa.
On je naveo i da je neophodno da se unapred „dobro pripremi“ potencijalno „bojno polje“ u slučaju eventualne primene petog člana 5 Povelje NATO o kolektivnoj odbrani.
Šef Zajedničke komande za logistiku NATO-a Aleksander Solfrank izjavio je da bi trebalo formirati „vojni Šengen“ unutar kojeg će trupe zemalja Alijanse moći slobodno da se kreću
© Sputnik / Sputnik
/ Moguć raskol u NATO-u zbog „vojnog Šengena“
Moskva ističe da približavanje NATO-a granicama Rusije izaziva zabrinutost, te da to ne može ostati bez odgovora. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je podsetio da nije Rusija ta koja se kreće u pravcu NATO infrastrukture, nego se NATO pomera ka ruskim granicama.
Peskov je naglasio da je NATO Rusiju uvek smatrao uslovnim neprijateljem, a sada je smatra „očiglednim neprijateljem“.
Međutim, većina ruskih eksperata smatra da su male šanse da će ovaj NATO plan o stvaranju „vojnog Šengena“, makar u skorije vreme, biti realizovan.
„Zašto je ta ideja isplivala ponovo i zašto nije realizovana ranije? Mnoge države, uključujući neke ključne članice NATO-a, oklevaju da se odreknu svojih prerogativa, koji im omogućavaju da kontrolišu svoju teritoriju i utiču na pitanje prebacivanja vojske preko svoje teritorije...“, kaže analitičar, dodajući da unutar NATO-a i dalje postoje različite zemlje, sa svojim ambicijama i sopstvenom spoljnopolitičkom linijom.
Osim toga, mnoge NATO zemlje ne žele dodatno da zaoštravaju situaciju i stvaraju tenzije u Evropi, što bi takođe moglo da bude njihov argument protiv uvođenja „vojnog Šengena“, dodao je Nejžmakov.
Takođe, određene zemlje EU ne žele da daju „zeleno svetlo“ vojnom tranzitu, jer će to dodatno umanjiti njihov suverenitet.
Na primer, Poljska jasno podržava raspoređivanje američkog vojnog kontingenta u svojoj zemlji i najverovatnije se ne bi protivila da američke i NATO trupe slobodno prolaze preko njene teritorije, baš kao i Baltičke zemlje, dok bi se nove slovačke vlasti najverovatnije usprotivilo toj ideji, s obzirom da je Bratislava kritikovala zapadnu vojnu podršku Ukrajini i sankcije Rusiji.
„Mađarska je članica NATO-a, ali ima prilično pragmatične odnose sa Rusijom. Takođe, i Turska teško da bi želela da se vojska bilo koje druge članice Alijanse kreće bez kontrole ili uz neku vrstu obaveštenja preko njene teritorije“, kaže Nejžmakov.
NATO opasno militarizuje Evropu
Istovremeno, stručna javnost ukazuje na to da Moskva ne sme u potpunosti da isključi mogućnost stvaranja „vojnog Šengena“, jer to predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost. Rusko Ministarstvo odbrane to shvata i sada preduzima mere, jačajući grupisanje trupa u zapadnoj Rusiji.
Ruski vojni eksperti navode da je ruska vojska borbeno spremna i veoma mobilna, te može veoma brzo da prebaci svoje snage. Kako preciziraju, ruska tehnika i vojska za 24 sata mogu da pređu minumim hiljadu kilometara.
Ipak, Nejžmakov smatra da se NATO neće usuditi da uđe u direktan vojni sukob sa Rusijom, s obzirom na to da je i generalni sekretar zapadnog vojnog bloka Jens Stoltenberg više puta ukazivao na sve rizike po NATO u slučaju takvog scenarija.
„Ali to, naravno, ne odbacuje činjenicu da predstavnici Alijanse mogu koristiti vojne vežbe velikih razmera u blizini ruskih granica kao oblik pritiska na Moskvu“, dodao je ekspert.
Podsetimo, debata o potrebi uvođenja „vojnog Šengena” u Evropi vodi se već nekoliko godina. Jedan od inicijatora ove ideje bio je Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi. Mnogi vojni zvaničnici iz zemalja NATO-a žalili su se da ne mogu lako da prebace opremu iz jedne zemlje u drugu bez prethodnog obaveštenja i odobrenja, a period odobrenja može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Hodžis je počeo da zagovara ideju uspostavljanja „vojnog Šengena“ nakon što je i sam, 2017. godine, postao „žrtva“ birokratije unutar Alijanse.
Tada prvi čovek američkih vojnih trupa u Evropi krenuo je helikopterom „blek hok” iz Bugarske ka rumunskoj obali Crnog mora i umalo nije zakasnio na početak vojnih vežbi NATO-a, jer ga je zaustavila - birokratija. Najpre je zahtevano da sleti u bazu u Rumuniji zbog carinske kontrole, ali je on, posle natezanja i nekoliko telefonskih razgovora, uspeo da zaobiđe redovnu proceduru i ne zakasni na početak manevara.
Inače, NATO je poslednjih godina opasno militarizovao Evropu, ali ne planira tu da se zaustavi. Stoltenberg je prošle godine najavio planove za jačanje snaga bloka u Istočnoj Evropi sa 100 hiljada na 300 hiljada vojnika u visokom stepenu pripravnosti.
Alijansa, predvođena SAD, takođe želi da uvuče Ukrajinu i još neke druge zemlje postsovjetskog prostora u svoje redove, dok Moskva jasno poručuje da će prihvatiti samo neutralnu i nezavisnu Ukrajinu, a širenje NATO-a u Evropi opisuje kao pretnju ruskoj nacionalnoj bezbednosti i ključni uzrok sukoba u Ukrajini.
Iako je Rusija više puta upozoravala da je NATO postao de fakto učesnik u ukrajinskom sukobu tako što Kijevu obezbeđuje oružje, obuku i obaveštajne podatke, Moskva nije pretila bloku ratom, nego je naprotiv pozivala na dijalog i rešavanje problema diplomatskim putem.