Novak Đoković osvojio je ove sezone sedam trofeja, ali onaj koji je najviše želeo u Dejvis kupu sa Srbijom nije uspeo. Na tom putu u polufinalu isprečila se Italija, preciznije Janik Siner koji je najpre savladao Novaka u singlu,a zatim Novaka i Miomira Kecmanovića u dublu zajedno sa Lorencom Musetijem.
Verovatno ni sam Novak ne može da opiše tugu koju je osetio u tim trenucima, ali ako se emocije na trenutak stave po strani, postoje i dobre strane.
Srbija dobila Miomira i tim
Kada je Srbija trebalo da odabere drugu tablu za meč protiv Velike Britanije, mišljenje javnosti bilo je da će to biti Laslo Đere, ali Viktor Troicki je odlučio da napravi iznenađenje.
Priliku je dobio Miomir Kecmanović koji u prethodnom periodu bio u najboljoj formi, ali je postojalo logično objašnjenje. Kecmanović je ranije počeo da se priprema za Dejvis kup, činio je to na vrhunskom nivou i selektoru kao i ostatku tima postajalo je sve jasnije da bi Miomir mogao da odmeri snage u prvom singlu.
Da je Troicki doneo ispravnu odluku pokazalo se već u četvrtfinalu kada je Miomir bio bolji od nezgodnog Džeka Drejpera, britanskog tenisera sa ubitačnim servisom.
Srpski teniser slavio je u dva seta posle taj-brejka, a tenis koji je tada prikazao ličnio je na tenis kakav igraju petorica najboljih na svetu. Apsolutno zasluženo Miomir je dobio priliku da igra i protiv Lorenca Musetija, a to je bio mnogo teži izazov.
Međutim, posle izgubljenog prvog seta koji je odigrao odlično, Kecmanović je uspeo da još više podigne nivo igre i u naredna dva seta počisti protivnika sa terena.
Srbija je tako na ovom Dejvis kupu dobila Miomira kakvog do sada nismo videli, ali smo zbog njegovih juniorskih dana znali koliko može. Ali, pitanje je šta je to probudilo popularnog Mišu?
Ništa drugo nego energija i timski duh koji je ove godine u srpskoj ekipi bio neverovatan. Ogromna želja videla se kod svakog tenisera, a Novakova podrška neminovno je imala veliki uticaj.
Tako snažan timski duh bilo je potrebno izgraditi, a u njemu su učestvovali Hamad Međedović, Laslo Đere, Dušan Lajović, kao i Filip Krajinović koji je bio velika podrška, a velike zasluge idu i selektoru Viktoru Troickom.
Srbija je ove godine do završnice morala preko kvalifikacija, a u tim kvalifikacijama protiv Norveške, debitovao je Hamad Međedović koji je pobedio Viktora Durašovića.
U tim kvalifikacijama pobedu je upisao i Laslo Đere koji je kasnije Srbiji važan bod doneo i u grupnoj fazi protiv Španaca kada je savladao Alberta Ramosa Vinjolasa.
Pobedu u grupnoj fazi upisao je i Dušan Lajović protiv Sončang Honga, a onda je Novak stigao u Valensiju i pobedio Alehandra Davidoviča Fokinu posle čega je Srbija overila vizu za četvrtfinale.
Dakle singl za Srbiju nije problem, ali tu dolazimo do problema.
Fali dubl i muči Novak
Jedna od zamerki srpskom timu, naročito selektoru Troickom bila je ta što u Malagu nije otišao Nikola Ćaćić, trenutno najbolje plasirani srpski dublaš. Ideja je bila da se uigra dubl Đoković/Kecmanović jer prethnodno dubl Đoković/Ćaćić nije doneo rezultate.
Protiv Velike Britanije srećom Srbija nije dolazila do situacije da mora da igra dubl jer bi to bio problem, ali to se desilo protiv Italije gde su srpski teniseri imali veće šanse jer su i u protivničkom timu dubl igrali singl igrači.
Međutim, Siner i Sonego imali su više sreće, a da bi to uopšte ne bi bilo pitanje sreće Srbija u budućnosti mora da nađe rešenje.
Braća Sabanov dobila su srpski pasoš, međutim nemaju impresivne rezultate i čeka se na njihov proboj.
Osim dubla veliki problem naredne godine za Srbiju biće i učešće Novaka Đokovića u Dejvis kupu. Prvi reket sveta imaće bogat raspored u koji će morati da svrsta i Olimpijske igre, pa će biti teško računati na njega najpre u kvalifikacijama, a potom i u grupnoj fazi.
Posle eliminacije od Italije, Novak nije hteo da govorio i narednoj godini pa je to ostalo pitanje za koje se nadamo da će ipak stići potvrdan odgovor o tome da će igrati za reprezentaciju.