Potez Finske, koja je pozivajući se na problem s migrantima zatvorila četiri od osam prelaza, a još počela i podizanje ograde duž granice prema Rusiji, nije samo posledica paranoje nego i, upozorava u emisiji Svet sa Sputnjikom novinar Đuro Bilbija, uvertira za nešto ozbiljnije.
Finska je, napominje, baš kao i Švedska koja zbog stava Turske još nije završila proceduru prijema u Alijansu, bila potrebna NATO da se kompletira s te strane, prema Rusiji, a sve je urađeno slično prijemu Crne Gore u redove tog pakta - bez referenduma o tom pitanju.
„Odradili su to isto kao u Crnoj Gori koja im je bila potrebna da zaokruže tu jedinu pomorsku tačku od Gibraltara do Antalije koja nije bila pod kontrolom NATO. To je taj isti okupacioni kod“, primećuje Bilbija.
Finska zatvara gvozdenu zavesu prema Rusiji
Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije slaže se da je ono što se desilo u Finskoj uspešno ponavaljnje modela iz Crne Gore i delimično iz Severne Makedonije koja je imala neku imitaciju referenduma jer posao NATO, ističe, nije nikad ni bio da širi demokratiju.
„Sada se gvozdena zavesa u Evropi pomera prema istoku. Finska je pucala sebi u nogu, ali radi se o tome da ta zemlja nije bila sposobna da odbrani svoju neutralnost. Ona je predviđena da bude bačena kao drvo u oganj, da bude prva na udaru. Budući da je Norveška odavno u NATO, a Švedska formalno nije ali de fakto odavno jeste, sa Finskom su te rupe u novoj gvozdenoj zavesi praktično popunjene. Od Severnog pola do sirijske obale uspostavljena je kompaktna NATO teritorija na kojoj postoje dva problema – rusko i srpsko pitanje“, objašnjava novonastalu situaciju Gajić.
I srpsko pitanje problem za NATO
Za NATO je sada, smatra on, problem koliko će Rusija da ode ka zapadu u Ukrajini, a drugo su nerešena pitanja sa Srbima – na Kosovu i Metohiji i u BiH.
„Svuda se tu nameće srpsko pitanje – Republiku Srpsku bi da unište preko zakona o oduzimanju imovine i da, ako mogu, uhapse Milorada Dodika, a Srpska da deblokira BiH u pristupanju NATO. S druge strane, Kosovo, ako bi bilo priznato defakto, može ili da uđe u Albaniju i time automatski i u NATO, ili da kao kvazidržava uđe u Alijansu. A onda da i Srbija, ako može, bude usisana“, opisuje NATO logiku Gajić. On ipak veruje da su ti planovi neostvarljivi, iako nas, kako kaže, ne čeka mirna godina.
Prepreka za NATO je, napominje, raspoloženje stanovništva i demografske tendencije – mlađe generacije Srba su u ogromnom procentu i protiv NATO, i protiv EU kao njegovog avatara.
Gajić dodaje da je u Finskoj drukčija situacija: „U interesu Finske bilo je da ostane neutralna ali se ona suštinski nije ni pitala. Druga stvar je problem koji NATO ima na Balkanu, a nije ga imao u Finskoj - to je stanovništvo koje ima određeno istorijsko pamćenje i rusofobiju.“
On smatra da zatvaranje četiri granična prelaza na finsko-ruskoj granici jeste ozbiljno, uz podsećanje da je Rusija formirala dva nova vojna okruga kao odgovor na ulazak Finske i potencijalno Švedske u NATO.
„Davidova praćka“ nemoćna pred ruskim dronovima
Finska se takođe dodatno naoružava pa je nedavno najavljeno da kupuje od Izraela odbrambeni sistem zvan „Davidova praćka“.
„Da bi opravdali ono što rade prikazuju situaciju kao da će Rusija i Putin čim završe sa Ukrajinom ići dalje. To je potpuna izmišljotina ali oni se ponašaju kao konkuretska neprijateljska sila“, ističe Bilbija ali i podseća da Rusija ima dronove kamikaze „lancet“ koji bi vrlo lako izašli na kraj s „Davidovom praćkom“.
Na pitanje koliko piju vodu opravdanja Finaca da su prelaze morali da zatvore zbog priliva migranata, Gajić kaže da je sve to deo agresivnih poteza čiji je cilj da se izazove određena eskalacija u odnosima s Rusijom, što rade i Amerikanci u pokušaju da iscrpu ili isprovociraju Rusiju.
„Međutim, njihov maksimalistički cilj nije ispunjen. Upregli su čitavu propagandnu mašineruju, nadali su se da će se ceo svet zgroziti, a da će ruska javnost da se pobuni. Pa su se nadali vojnoj pobuni u Rusiji i ništa nije uspelo. Sad je njihov plan B da se uspostavi što čvršća gvozdena zavesa što bliže Rusiji... Nema tu ničega racionalnog. Da je bio finski interes u pitanju, oni nikad nikad ne bi ni ušli u NATO. Ali ovde se radi čak ne toliko o američkim interesima koliko o hirovima i eskalatornoj politici. Za to postoji mnogo razloga, ekonomski, unutrašnji. Oni ne mogu da zadrže hegemoniju i pokušavaju da naprave što više ratova na evroazijskom kontinentu“, upozorava Gajić.
Zapad izgubio monopol na istinu
Ali ono što je bitno to je, uveren je, što je Zapad izgubio monopol na istinu - on je okrnjen i zbog pojavljivanja RT i Sputnjika zbog čega su ova dva ruska medija morali bukvalno da cenzurišu. Istovremeno, i zapadna javnost je počela da preispituje priče koje joj serviraju:
„Izgubli su i legitimitet da su oni za fer plej, slobodu misli. A posebno je to sada eskaliralo sa genocidom koji se dešava u Gazi, sa masovnim bombardovanjem i ubijanjem civila. Odjednom sve ono što su govorili u februaru 2022. o Putinu i Rusiji postaje neuverljivo i smešno jer su sada isti ti akteri poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen podržali masakr u Gazi“, konstatuje Gajić.