Nova studija istražuje neke od najsjajnijih zvezda Mlečnog puta, posebno zvezde „Be“ (zvezde B-tipa), koje se odlikuju brzom rotacijom, veoma plavom i jakom svetlošću i takozvanom Balmerovom emisijom svetlosti iz atoma vodonika. Suprotno očekivanjima, čini se da ove zvezde imaju manje kosmičkih saputnika od drugih zvezda B tipa.
Predvođen astronomom Džonatanom Dodom sa Univerziteta u Lidzu, tim naučnika koristio je astrometriju za praćenje kretanja zvezda. Rezultati su otkrili da su Be zvezde imale iznenađujuće nižu stopu saputnika.
Međutim, pri ispitivanju različitog skupa podataka koji se fokusirao na veća odvajanja, stopa pratilaca za B i Be zvezde na većim orbitalnim rastojanjima je izgledala slično, piše „Sajens alert“.
Nova teorija evolucije zvezda
To neslaganje navelo je naučnike da predlože teoriju koja kaže da nestali saputnici možda nisu odsutni, već da su možda postali žrtva gravitacionih interakcija, prilazeći previše blizu zvezdama Be da bi bili otkriveni.
„Posmatrali smo način na koji se zvezde kreću po noćnom nebu. Ako se zvezda kreće pravolinijski, znamo da postoji samo jedna zvezda, ali ako ih ima više, videćemo lagano kolebanje ili, u najboljem slučaju, spiralu“, objašnjava Dod.
Ovo otkriće dovodi u pitanje konvencionalne ideje o evoluciji zvezda.
„Tokom proteklih deset godina, astronomi su otkrili da je binarnost neverovatno važan element u evoluciji zvezda. Sada se više krećemo ka ideji da je ova evolucija još složenija i da sisteme trostrukih zvezda treba uzeti u obzir“, kaže Rene Oudmaijer, astrofizičar sa Univerziteta u Lidzu.
Studija u vezi sa ovim otkrićem nedavno je objavljena u časopisu „Monthli Notices of the Roial Astronomical Societi“ i otvara nove puteve za razumevanje formiranja, rasta i nestajanja zvezda u našoj galaksiji. Ti trinarni sistemi mogu poslužiti kao prethodnici neutronskim zvezdama i crnim rupama, akumulirajući dovoljno mase tokom svog životnog veka sagorevanja vodonika da kolabiraju u ove guste, masivne kosmičke entitete.