Aranđelovdan je posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta. Smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla, i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.
Njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.
Po broju ljudi koji ga u našem narodu slavi kao krsnu slavu, nalazi se na drugom mestu. Molitvenik je pred Bogom za sve svečare i borac za njihov napredak.
Crkva podseća da se, nasuprot tradiciji slavara, i za ovaj praznik prinosi žito. Namenjeno je za pokoj duše predaka koji su se zavetovali Svetom arhangelu Mihajlu.
Zaštitnik je loze Nemanjića i slava Saborne crkve u Beogradu.
Običaji i verovanja
Na današnji dan, veruje narod, obavezno se treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada će im se ostvariti najveća želja - oni i njihovi najvoljeniji biće zdravi.
U narodu se veruje da vreme na Aranđelovdan, pokazuje kako će biti tokom cele zime i proleća.
Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao.