Tokom studije koja je trajala od 2018. do 2021. godine, naučnici sa Karnegi instituta za nauku u Kaliforniji, predvođeni Li Jinom Heom, uočili su značajnu pojavu u evropskom biljnom svetu. Tim je istraživao korelaciju između kvaliteta vazduha i fotosinteze analizirajući satelitske podatke koji mere svetlost koju emituje hlorofil u listovima biljaka, što ukazuje na nivoe fotosinteze.
Otkrili su direktnu vezu između nižih nivoa aerosola (zagađivača koji uključuju prašinu, dim od šumskih požara i ljudskih aktivnosti) i povećanih stopa fotosinteze. Vikendi, obeleženi smanjenom industrijskom aktivnošću, pokazali su povećanje fotosinteze za 64 odsto širom Evrope, preneo je „Sajens alert“.
„Vikendom je manje saobraćaja i industrijskih aktivnosti. Ali tokom radnih dana vazduh je prljaviji, tako da vidimo snažan nedeljni ciklus, objašnjava He.
Studija, koja je objavljena u časopisu PNAS, takođe je otkrila značajno smanjenje aerosolnog zagađenja tokom 2020. godine, što se pripisuje pandemiji kovida -19. Shodno tome, biljke su pokazale povećanu produktivnost tokom cele nedelje, a ne samo vikendom.
Američki naučnici ističu ekološke prednosti poboljšanja kvaliteta vazduha, ne samo za ljudsko zdravlje već i za produktivnost ekosistema. Oni procenjuju da bi biljke mogle da uklone dodatnih 41 milion tona ugljen-dioksida iz atmosfere godišnje ako bi se nivoi zagađenja aerosolom vratili na nivoe pre pandemije.
Njihovo otkriće naglašava potencijal za smanjenje nivoa aerosola, posebno onih povezanih sa transportom i industrijskim procesima, kako bi se poboljšalo hvatanje i skladištenje ugljenika u biljkama.
Uočeni obrasci, pod uticajem nedeljnih ciklusa i smanjenja aerosolnog zagađenja povezanog sa pandemijom, naglašavaju međusobnu povezanost faktora životne sredine i biljnog sveta. Rezultati istraživanja sugerišu da napori na poboljšanju kvaliteta vazduha mogu imati pozitivne implikacije i na zdravlje ljudi i na funkcionisanje ekosistema.