Na ulazu u kapelu Novog groblja okupio se veliki broj onih koji došli odati poslednji pozdrav Lauševiću, među kojima su bili glumci Vesna Trivalić, Miki Manojlović, Zoran Cvijanović i Milan Marić.
Među prisutnima su bili i glumci Branimir Brstina, Caci Mihailović, Andrija Milošević, Dragan Petrović Pele, Dragan Mićanović, Enes Bešlagić i brojni drugi…
Oproštaju od Lauševića prisustvovali su i ministar spoljnih poslova Ivica, Dačić, pisac Siniša Kovačević, scenaristkinja Nataša Drakulić, reditelji Miroslav Lekić, Darko Bajić, Radoš Bajić i Srdan Golubović, pozorišni reditelj Gorčin Stojanović i brojni drugi.
Lauševića je na večni počinak ispratio i hor uz čuvenu pesmu „My Way“, i još neke.
Glumac Nebojša Dugalić je u oproštajnom slovu pomenuo da je Laušević bio predodređen da se sve drame dogode i prelome na njemu.
Dugalić je istakao da je Laušević bio "renesansan i svestran, glumeći, pišućii slikajući", i da je bio "umetnik u davanju puta drugome".
"Svećo naša zauvek ćemo paziti na trag tvoje buktinje i čuvajući tvoj vosak sećati se onoga što si nam osvetlio", poručio je između ostalog Dugalić.
Potresan oproštaj od Lauševića u JDP-u
Kada odlaze najveći, svet zastane, srce se stegne, a nebo se otvori da primi velikana.
Ovim rečima od Žarka Lauševića ranije danas se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu oprostio glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić.
Bjelogrlić se prisetio da se sa Lauševićem poslednji put sastao pre manje od mesec na terasi sobe u bolnici Bežanijska kosa, gde su pričali dugo i polako, a taj dan će pamtiti kao jedan od najlepših u životu.
Istakavši da je Laušević „imao jedinstvenu umetničku snagu koja ga je nosila kroz život“, Bjelogrlić je primetio da kao da je „neko viši u njemu izabrao junaka antičke drame, koja će odslikati vreme u kome živimo“, i dodao da je dostojanstveno i „suvereno nosio ulogu tragičnog junaka zlog vremena“.
Vojislav Brajović na komemoraciji povodom smrti Žarka Lauševića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
© Tanjug / Jadranka Ilić
Na komemoraciji u punoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta direktorka tog teatra Tamara Vučković Manojlović podsetila je da je Laušević prvi put zaigrao u pozorištu 1981. godine, da je ostvario zapažene uloge i talentom i umećem obeležio istoriju JDP-a:
„Danas se opraštamo od druga, kolege i prijatelja, Žarka Lauševića, čiji je život bio jedinstven, baš kao i njegov talenat“.
Glumac Vojislav Brajović je konstatovao, kako je preneo Tanjug, da zbog antičke tragedije „mi sad govorimo o njemu umesto da on odavde decenijama isijava svoj dar igrajući u Šekspiru, Čehovu i Simoviću“:
„Žarko je imao ono nešto što rečima ne može da se opiše. Zbog toga su ga toliko jurili i voleli. Njega sada nema, ali ostaje naša ljubav, poštovanje i divljenje“.
Glumcu Irfanu Mensuru će nedostajati razgovori koje je vodio sa Lauševićem u Njujorku, tekstovi koje mu je slao za knjige sa pitanjem šta misli, kao i preporuke šta da čita i zajedničke šetnje:
„Dragi moji, ode Žarko. Ja ne pristajem na to, jer nije fer“.
Glumica Svetlana Bojković je u snimku, emitovanom na komemoraciji, podsetila koliko je Laušević voleo pozorište, koliko je na tim daskama bio jedinstven, ali i kako je tragično stradao:
„Prvi veliki bljesak Žarkovog raskošnog dara dogodio se na samom početku kada je stupio na scenu. Bilo je jasno - rođen je veliki glumac. Usledile su godine kontinuiranog uspona do 1993, koja mu je bespošteno promenila život. Sledila su suđenja, zatvor, kazna. Mislim da je najveća kazna bila njegovo samoispitivanje i griža savesti. Tu dramu i tragediju, Žarko je ispisao u četiri uzbudljive knjige koje su dnevnik jedne robije, to je bio put i težnja ka sopstvenom iskupljenju. Vratio se ponovo da zablista u punom sjaju svojim glumačkim darom. Svi smo mu se divili i voleli ga. Onda je došla opaka bolest koja ga je odnela. Ispraćamo te sa tugom i velikom ljubavlju“.
Glumac Milutin Karadžić se prisetio mladalačkih dana u Podgorici i početka igranja u amaterskom pozorištu, dana kada je došao klinac sa dijoptrijom kojeg su odmah prihvatili:
„Dobri moj kume, putuj sa anđelima“.
Vida Ognjenović na komemoraciji povodom smrti Žarka Lauševića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
© Tanjug / Jadranka Ilić
Književnica i rediteljka Vida Ognjenović je rekla da je Laušević nedavnim pojavljivanjem i poklonom na premijeri filma „Heroji Halijarda“ u beogradskoj MTS dvorani „naslutio blizinu svog odlaska“:
„Uz povike i skandiranje iz sale opraštao se poslednjim snagama od svetala pozornice. Stajao je nasmešen, osvetljen blagošću i lepotom, dok su ga zapljuskivale salve aplauza. Došao je među nas iz svoga mitonosnog sveta i postao mitska pozorišna pojava“.
Glumac Svetozar Cvetković se prisetio nekoliko epizoda iz druženja i rada sa Lauševićem, među kojima je bilo snimanje filma „Nož“ u Hercegovini, gde je Žarko primetio spomenik poginulim mladićima:
„Laušević je primetio da je spomenik podigao otac jednog od poginulih mladića, sa istim imenom kao otac jednog od dvojice mladića koje je ubio posle tuče u Podgorici 1993. godine“.
Komemoracija povodom smrti Žarka Lauševića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
© Tanjug / Jadranka Ilić
Osvrnuvši se na životnu sudbinu svog kolege, Cvetković se na kraju zapitao: „Da li je zavisilo samo od Žarka?“
Milan Marić, koji je tumačio glavnu ulogu u seriji „Pad“, inspirisanoj životnom pričom Žarka Lauševića, rekao je da on za njega bio, pre svega, veliki glumac:
„Bio si neko ko je umeo da dostojanstveno i hrabro nosi život na leđima, koliko god bio težak“.
Petar Božović se prisetio kako je bio zamolio mladog Lauševića da mu donese čašu vode, ali je ovaj uzbuđen zbog prijema na akademiji to zaboravio, i setio se godinama kasnije sa pitanjem: „Pa, da ti donesem onu vodu?“. Na to mu uzvratio: „Pusti vodu, donesi viski“.
Petar Božović na komemoraciji povodom smrti Žarka Lauševića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
© Tanjug / Jadranka Ilić
Svoja sećanja na Lauševića, Božović je završio stihovima njemu u čast i uzdahom: „Odlete nam Žare“.
Žarko Laušević, koji je preminuo 15. novembra u 64. godini