Prvi put koncept se spominje u Platonovim dijalozima „Timej“ i „Kritija“. Moćno ostrvo ili kontinent koji se nalazio iza „Herkulovih stubova“ — danas mesto poznato kao Gibraltarski moreuz — potonuo je u okean za dan. Atlantida je inspirisala bezbroj teorija i istraživanja, iako je većina naučnika smatra fikcijom koju je Platon stvorio da bi ilustrovao svoje političke teorije.
Još jedan sličan primer je Lemurija, hipotetički „izgubljeni kontinent“ za koji su u 19. veku neki naučnici verovali da postoji u Indijskom okeanu ili Pacifiku, kako bi objasnili geografsku distribuciju određenih vrsta. Ideja o Lemuriji i o Atlantidi je široko diskreditovana u naučnoj zajednici. Međutim, postoje i „izgubljeni kontinenti“ koji su stvarno postojali tokom različitih geoloških era.
Izgubljeni kontinenti
Nedavno je grupa geologa sa Univerziteta Utreht u Holandiji, objavila fascinantno otkriće: lokaciju „izgubljenog kontinenta“ Argoland. To je zapravo bio ogroman deo kopna koji se pre 155 miliona godina odvojio od Zapadne Australije, i zajedno sa njim je činio deo drevnog superkontinenta Gondvane.
Gondvana je bila kopnena masa koja je obuhvatala ne samo Australiju, već i Južnu Ameriku, Afriku, Indiju i Antarktik.
Dokaz o odvajanju je otkriven u fosilima, planinskim lancima i stenovitim formacijama, mestima gde često leže skriveni tragovi kontinentalnih podela. Ovo uzbudljivo otkriće baca novo svetlo na istoriju Zemlje i evoluciju kontinenata, pružajući potpuniju perspektivu o tome kako su se formirali i udaljavali tokom miliona godina. I to nije jedini primer.
Tokom 2019., naučnici sa Univerziteta u Utrehtu i Oslu, uspeli su da izvrše impresivnu rekonstrukciju istorije Velike Adrije.
Iako je veliki deo ovog drevnog kontinenta potopljen pod vodama Sredozemnog mora, otkriveni su ostaci u formi krečnjaka i drugih stenskih formacija. Ovaj dokaz se proteže od Španije do Irana.
Velika Adrija se pojavila kao poseban entitet nakon otcepljenja od Gondvane pre otprilike 240 miliona godina. Kopnena masa je započela svoje kretanje ka severu pre oko 140 miliona godina, a njena veličina je uporediva sa modernim Grenlandom.
Negde pre između 100 i 120 miliona godina, Velika Adrija se sudarila sa regionom koji danas poznajemo kao Evropa. Ovaj uticaj je prouzrokovao njegovu fragmentaciju i delimično potonuće ispod evropskog kontinenta. Ono što je ostalo „iznad“, danas poznajemo kao planinske pojaseve Apenina, neke oblasti Alpa, Balkana, Grčke i Turske.
Kontinent Zelandijaje još jedan sličan primer. To je kopnena masa potopljena nakon što se odvojila od Azije pre otprilike 60-85 miliona godina, odnosno nakon što se australijsko-zelandski kontinent otcepio od Antarktika pre otprilike 130-185 miliona godina. Oko 90 odsto ovog kontinenta je na kraju potonulo u Tihi okean pre oko 23 miliona godina.
Na svom vrhuncu, Zelandija je imala površinu od oko 4.900.000 kilometara kvadratnih , što je čini većom od Grenlanda ili Indije danas, pa čak i od polovine Australije. Imala je duguljast i uzan oblik, koji se protezao od Nove Kaledonije na severu do iza subantarktičkih ostrva Novog Zelanda na jugu. Trenutno je veći deo Zelandije pod vodom, pri čemu je Novi Zeland njen deo koji se nalazi iznad nivoa mora, prenela je „Nacionalna geografija“.