Prema Starom zavetu, u 10. veku p.n.e. brodovi kralja Solomona, vraćali su se svake tri godine natovareni zlatom iz dalekog i tajanstvenog mesta zvanog Tartesos. Citat potiče iz Knjige o kraljevima, napisane još u 7. veku pre nove ere, ali nas vraća tri veka unazad, kada je bogatstvo minerala juga Iberijskog poluostrva privuklo prve semitske moreplovce na drugi kraj Mediterana.
Većina istoričara se slaže: prvi autor koji je pomenuo ovo mesto, opisivao je komercijalne odnose koje su Izraelci održavali sa Tartesosom, kraljevstvom koje se nalazi iza Herkulovih stubova (Gibraltarski moreuz). Od ovog prvog pomena, zagonetna aura oko Tartesosa nije izbledela, piše Nešnal džiografik.
Decenijama su putnici, filolozi i arheolozi tragali za ostacima civilizacije koja je cvetala negde između 1000. i 500. godine p.n.e., da bi nestala i pala u tihi zaborav do skoro.
Misteriozna Atlantida?
Interesovanje za misteriozni Tartesos datira još iz antike. Razni grčki istoričari i putnici od 6. do 4. veka p.n.e. zabeležili su detalje o civilizaciji iz priča. Takav je bio slučaj Hekateja iz Mileta, Herodota i Avijena, koji je u svom delu govorio o reci zvanoj Tartesos koja je okruživala ostrvo na kome se nalazio istoimeni grad.
Nepoznati autor iz 4. veka p.n.e., Efor, takođe se osvrnuo na "veoma prosperitetnu pijacu Tartesosa, slavnog grada, čije obale zapljuskuje reka koja nosi veliku količinu kalaja, zlata i bakra iz Keltike".
Kada se svemu ovome doda i Platonova tvrdnja iz "Dijaloga", kako je Atlantida "veliko ostrvo, iza Heraklovih stubova, bogato mineralnim resursima i životinjskom faunom“ - potraga je mogla da počne. Prvi je bio slikar Džordža Bonsora, koji je svoja istraživanja bazirao u Andaluziji, zatim ga je sledio Nemac Adolf Šulten, sa fokusom na istraživanju lokalitetu Numansija.
Šulten je nameravao da dokaže kako Tartesos leži u močvarama Donjana i preduzeo je akciju uz pomoć Bonsora, ali na kraju jedino što je pronašao bile su ruševine iz rimskog doba na takozvanom Cerro del Trigo. Šulten nije uspeo, ali je njegov doprinos i dalje bio nemerljiv.
Dan koji je promenio sve
Tog 30. septembra 1958. godine - na dan kada je grupa radnika radila na zemljištu lovačkog kluba 4 km od Sevilje, došlo je do senzacionalnog otkrića: glinene posude u kojoj se nalazilo 16 tanjira, dve narukvice, dva pektorala i ogrlica. Svi komadi su bili od čistog zlata i težili su skoro 3 kilograma.
Otkriće blaga El Karambola (nazvano je po 91 metar visokom brdu na kome je pronađeno) uzburkalo je naučnu zajednicu u trenutku kada su već svi mislili da je Tartesos izmišljen.
Huan de Mata Karijazo je tri godine ovde iskopavao zidove, proučavao keramiku, upoređivao stratigrafske nivoe i na kraju pokazao da Tartesos nije halucinacija antičkih autora. Na ovaj način, naučnici su mogli da definišu okvire tarteske civilizacije, koja se protezala preko južne polovine poluostrva.
Poslednjih godina, pitanje koje je izazvalo najviše debata u vezi sa ovom kulturom je njen odnos sa feničanskim svetom. Feničanski moreplovci i trgovci osnivali su gradove i radionice na jugu poluostrva, posebno u provincijama Malaga, Granada, Kadiz, Almerija i Alikante; teritorija, dakle, veoma bliska onoj na kojoj su boravili Tartesijanci, sa kojima su Feničani nesumnjivo održavali kontakte, kako ekonomske, tako i kulturne i umetničke.
Tradicionalno se smatra da su ova dva susedna naroda bila nezavisna, jer su Tartesijanci živeli u unutrašnjosti kopna, dok su ovi drugi svoje vreme provodili na obalama Andaluzije i Alikantea. Međutim, neki naučnici danas predlažu da je između njih postojala autentična kulturna fuzija, do te mere da je u arheološkom smislu veoma teško razlikovati koji su elementi tarteski, a koji feničanski.