Ruski politikolog Anton Bredihin je situaciju oko Pridnjestrovlja okarakterisao kao „alarmantnu“.
„Podsećam da moldavske vlasti već nekoliko godina podstiču mogućnost vojnog sukoba između Moldavije i Pridnjestrovlja. Stoga su pojava ovakvih rovova i zaštitnih položaja korak ka eskalaciji sukoba i konfrontaciji između Kišinjeva i Tiraspolja. Moldavske vlasti ne kriju da su spremne na potpunu blokadu Pridnjestrovlja i u tom slučaju će se region suočiti u najmanju ruku sa humanitarnom katastrofom“, rekao je politikolog.
Informaciju da se u zoni bezbednosti nešto „kuva“ obelodanio je Oleg Beljakov, kopredsedavajući Objedinjene kontrolne komisije Pridnjestrovlja, koji je rekao da su se u oblasti moldavskih naselja u Slobozija-Duška i Kriuljani, koji pripadaju teritoriji zone bezbednosti, pojavili „sveži rovovi“, iskopani odgovarajućom inženjerskom tehnikom.
Region je takođe zabrinut zbog postavljanja blokova na putevima koji se direktno graniče sa Pridnjestrovljem. Kao dokaz Beljakov raspolaže fotografijama koje potvrđuju njegove tvrdnje.
Beljakov je upozorio da bi takve akcije Kišinjeva mogle da dovedu do zaoštravanja situacije u zoni bezbednosti i postavio je retoričko pitanje - zašto Moldavija kopa rovove na granici sa Pridnjestrovljem i zašto se postavljaju blokovi na putevima u produžetku tih rovova?!
Na teritoriji Moldavije, u blizini granice sa Pridnjestrovljem, pojavili su se „sveži rovovi“
© Flickr / Dieter Zirnig
Sprema se izolacija Pridnjestrovlja
Ruski politikolog Vadim Truhačov ne isključuje mogućnost da zvanični Kišinjev sprema izolaciju Pridnjestrovlja. On je izrazio zabrinutost da bi ovo moglo da postane uvertira za invaziju na teritoriju Pridnjestrovlja, ali ne nužno iz Moldavije.
„Ako razmislite o tome odakle je moguća invazija, onda je to najverovatnije od strane Ukrajine. U Moldaviji je spremnost za rat mnogo manja nego u Ukrajini. Osim toga, vojne mogućnosti Ukrajine su takođe veće. Stoga, glavna vojna opasnost, verovatno, dolazi sa te strane“, upozorava Truhačov.
Nije tajna da Kijev priželjkuje otvaranje drugog fronta protiv Rusije, a Moskva je već upozoravala da kijevski režim sprema provokacije u Pridnjestrovlju, kopa odbrambene i fortifikacione objekte između Ukrajine i Pridnjestrovlja i na sve načine pokazuje spremnost da se meša u ovaj proces, uključujući i upotrebu sile.
Moskva je odgovorna za bezbednost 250.000 građana Rusije u Pridnjestrovlju. Osim toga, tamo se nalazi ruski mirovni kontingent i grupa vojnika koja čuva ogromno skladište municije u Kolbasni, na samo nekoliko kilometara od granice sa Ukrajinom.
U tom velikom ruskom vojnom skladištu iz sovjetskog perioda, za koje neki tvrde i da je najveće u Istočnoj Evropi, čuva se velika količina naoružanja i oko 20.000 tona municije.
Da upozorenja Rusije nisu bila uzaludna potvrđuje i pokušaj atentata na lidera ove nepriznate države, teroristički napad u zgradi Ministarstva za državnu bezbednost u Tiraspolju prošlog maja, kao i informacije ruske strane o tome da je kijevski režim slao vojne trupe na granicu sa ovom teritorijom.
Moldavija jača savez sa Zapadom
S druge strane, moldavske vlasti zauzele su kurs ka zbližavanju sa Zapadom, a ta zemlja, nekadašnja sovjetska republika, prošlog leta postala je kandidat za članstvo u EU.
Predsednica Moldavije Maja Sandu Rusiju naziva najvećom pretnjom po nacionalnu bezbednost republike, a ističe strateško partnerstvo sa zemljama EU, Velikom Britanijom i drugim članicama NATO, i posebno sa SAD.
Eksperti objašnjavaju da je Moldavija, kao i Ukrajina, Zapadu potrebna zarad ličnih interesa, kao poligon za geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom, a to izgleda posebno cinično ako se ima u vidu da je kriza u Ukrajini u velikoj meri izazvana neodgovornom politikom širenja Alijanse.
Pridnjestrovlje je tražilo izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom. Posle neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da na silu reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje, region sa oko 470.000 stanovnika, praktično je postalo teritorija van kontrole Kišinjeva.
Na referendumu 2006. godine, koji nije priznala međunarodna zajednica, više od 97 odsto glasača je podržalo nezavisnost regiona, a nakon toga je proglašena nepriznata Pridnjestrovska Moldavska Republika, koja i danas gaji nada o pripajanju Rusiji.