Ovako istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Miloš Ković gleda na premeštanje spomenika srpskim oslobodiocima iz ratova 1912-1918. godine.
Incidenti poput udružene inicijative francuskog i nemačkog ambasadora u Prištini da se pomeri srpsko spomen-obeležje sa groblja u Prištini previše se često događaju da bi bili slučajnost. Francuska vlada duguje Srbiji, u najmanju ruku, izvinjenje. Umesto premeštanja stogodišnjih spomenika, kaže on, KFOR bi trebalo da povede računa o razaranju srpskih grobalja.
Srpsko groblje uništeno do neprepoznatljivosti
Ković ne veruje da se radi o slučajnosti i podseća da smo nečemu sličnom nedavno svedočili prilikom obeležavanja godišnjice Prvog svetskog rata u Parizu, kada je Hašim Tači smešten u prvi red, dok se predsednik Republike Srbije nalazio skroz negde pozadi. Ovo je, smatra Ković, samo nastavak te politike.
Suviše se često događaju ovakvi primeri i oni imaju suviše veliki značaj da bi bili slučajnost. Kada je reč o srpskom groblju u Prištini, to mesto na kome se nalazi spomen-obeležje srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata u stvari je desakralizovano srpsko groblje. Svuda oko tog spomenika, nalaze se srušeni srpski spomenici. Nalaze se grobovi Srba koji su prosto neprepoznatljivi zbog rušenja. To mesto ima ogromnu simboliku i izuzetno veliki značaj za Srbe, iako su oni potpuno proterani iz Prištine, govori Ković za Sputnjik.
Oskrnavljeno pravoslavno groblje na Kosovu i Metohiji
© Foto : Sputnjiku ustupila Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Najmanje što bi posle svega ovoga Francuska mogla da uradi, dodaje on, bilo bi da se izvini Srbiji, a ako bi nekadašnja saveznica zaista želela da popravi utisak koji je ostavila , trebalo bi da počne od aktivnosti KFOR.
Ako bi Francuska zaista želela da popravi utisak koji je ostavila, bilo bi dobro da počne, bar u okviru KFOR i svojih ovlašćenja da pazi i čuva groblja Srba na Kosovu i Metohiji. Ta groblja se sistematski uništavaju i najmanje što može da se uradi, odnosno najmanje što bi Francuska i KFOR mogli da urade jeste da počnu da čuvaju srpska groblja.
Istorija koja se brzo zaboravlja
Narodni poslanik i jedna od potpisnica peticije da se spomen-ploča vrati na svoje mesto, dr Sanda Rašković Ivić čitavu situaciju posmatra kao još jedan u nizu testova strpljenja koji Zapad stavlja pred nas. Ovim činom oni se ne rugaju samo našim žrtvama i nama, smatra ona, već im smeta i spomenik koji je star preko stotinu godina.
Francuska i Nemačka nama poručuju da testiraju našu nosivost na frustracije. Malo im je bio francusko-nemački plan, koji zapravo i znači zaokruživanje državnosti takozvane republike Kosovo, ali ovo sada šta su uradili sa spomenikom našim oslobodiocima i junacima u ratovima od 1912. do 1918. jeste čisto ponižavanje Srbije i testiranje koliko mi možemo da izdržimo, rekla je za Sputnjik Sanda Rašković Ivić.
"Ibarskim junacima palim za kralja i otadžbinu 1912-1918”
© Sputnik / Lola Đorđević
Pored toga što je srpsko spomen-obeležje premešteno, a nanjegovo mesto postavljen novokomponovani mermerni spomenik, na njemu su srpske žrtve upisane latiničnim pismom, a dodata su i albanska imena.
Koliko ja znam i koliko sam učila iz istorije, Albanci nisu učestvovali kao saveznici Francuza. Sad se tu javljaju i Nemci protiv kojih smo mi ratovali i koji su činili brojne zločine po Srbiji, da nas spajaju i stavljaju sve u isti koš i da nam još pridodaju Albance kao oslobodioce Kosova i Metohije.
Ona želi da veruje da je u pitanju nesporazum, budući da dolazi od nekadašnje saveznice iz Prvog rata, a što se tiče najave francuske ambasade da će razmotriti stav srpske javnosti i naroda o vraćanju spomenika na svoje mesto, ona veruje da nema o čemu da se razmatra, već da se deluje.
Mislim da bi im bilo jako pametno, ne da razmotre, nego da se zauzmu iz sve snage vraćanju spomenika. Svakako da očekujem izvinjenje i to sa najvišeg mesta u Francuskoj. Nedavno je predsednik Srbije bio u poseti predsedniku Francuske i mislim da bi on lično trebalo da se izvini srpskom narodu zbog ovog poniženja, zaključuje naša sagovornica.
Ko je još među potpisnicima peticije
Više od dve hiljade ljudi do sada je potpisalo peticiju o vraćanju spomen-obeležja srpskim vojnicima iz ratova 1912-1918, a među njima su italijanski brigadni general u penziji Rafaele Jubini. On je 2004. predvodio italijanski kontigent KFOR, zahvaljujući kojem su u Martovskom programu spaseni Pećka patrijaršija kao i mnoge druge srpske svetinje. Izjavio je da je veoma ražalošćen zbog izmeštanja spomen-ploče stradalim srpskim vojnicima u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Pored italijanskog generala u Penziji, povodom premeštanja srpskom spomenika oglasio se i francuski pukovnik i nekadašnji komandant francuskih specijalaca na Kosovu i Metohiji Žak Ogar.
Rumunski vojnik, pripadnik KFOR-a, celiva čudotvorne mošti Svetog Stefana Dečanskog
© Foto : Milan Andrić
On je poručio da premeštanje spomenika palim srpskim borcima u Prištini predstavlja sramotu kao i da se spomenik, bez odlaganja, mora vratiti na mesto. Ukoliko do toga ne dođe, dodaje Ogar, to bi predstavljalo veliku sramotu za francuski narod.
Ovaj čin je uvreda za srpske vojnike i njihovu francusku braću po oružju koji su pali za oslobođenje svoje Otadžbine, Srbije i za slobodu. Ovaj spomenik mora da se vrati na svoje mesto bez odlaganja. Ukoliko do toga ne dođe, odgovorni će poimence nositi sramotu za ovaj napad na Čast i Odanost koju mi Francuzi i francuski vojnici dugujemo vernim srpskim saveznicima i prijateljima. Daleko od nedostojne politike, živelo francusko-srpsko prijateljstvo!, izjavio je Ogar.