KULTURA

Oleg Novković o Lauševiću: Kad sam ga upoznao već je bio velika zvezda

Tretirao me je kao 'pravog' reditelja i pored mojih mladih godina i nevelikog iskustva. Imao je neku neodoljivu toplinu i širio je drugarstvo oko sebe, seća se rada sa Žarkom Lauševićem reditelj Oleg Novković.
Sputnik
Sa proslaljenim glumcem Novković je snimao svoj diplomski film „Kaži zašto me ostavi“ za koji je scenario napisao Srđan Koljević. Film je premijerno prikazan 1993. godine, iste godine kada Laušević postaje glavni junak i jedne tragične, sopstvene priče.
Pamteći ga iz vremena kada je još uvek bio samo „najtalentovaniji šmeker srpske kinematografije“, Novković podseća da je tada imao 25 godina, osam manje od Lauševića.
„Sećam ga se kao duhovitog, plemenitog, talentovanog čoveka. On je već tada bio velika jugoslovenska filmska i pozorišna zvezda, popularan i voljen“, dodaje Novković.
Film „Kaži zašto me ostavi“ govori o devedesetim godinama i ratnom vihoru u kome se SFRJ raspadala. Žarko Laušević u njemu igra Peđu, mladića koji živi u Beogradu i koji se posle poziva za vojnu vežbu preko noći nađena ratištu kod Vukovara. Tamo pod tragičnim okolnostima upoznaje Veru i postaje opsednut njome. Nakon potresnih iskustava, vraća se u Beograd, ali kao sasvim drugi čovek…
Film se završava tragično - na beogradskom splavu dolazi do tuče u kojoj Peđa smrtno strada baš od hica iz pištolja koji je on sam doneo sa fronta. Tragedija sa pucanjem i ubistvom dogodila se u glumčevom životu nekoliko nedelja pre premijere filma koja je upriličena na Filmskim susretima u Nišu, zbog čega nije mogao lično da primi Gran pri. Glumčevo odsustvo pojačao je višeminutni aplauz kojim je publika ispratila film „Kaži zašto me ostavi“.
Priznanje Filmskih susreta primio je 23 godine kasnije za ulogu u filmu „Smrdljiva bajka“ Miroslava Momčilovića.
„Žarko je imao neku neodoljivu toplinu, širio je drugarstvo oko sebe. Od tada je prošlo mnogo godina, dugo ga nisam video, nismo nikada ponovo radili, a, opet, ostavio je veliki trag u mom životu“, zaključuje Oleg Novković.
Komentar