Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu ima za cilj zaštititu okoline i da obezbedi dobro funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Prema odredbama te direktive, zemlje članice treba da rekliciraju 65 odsto svog ambalažnog otpada do 2025. godine, što će porasti na 70 odsto 2030.
Države članice bile su dužne da prenesu direktivu u svoja nacionalna zakonodavstva do 5. jula 2020. godine.
"Hrvatska nije u potpunosti prenela sve relevantne odredbe direktive u nacionalno zakonodavstvo", navodi Komisija.
Direktiva je zakonodavni akt Evropske unije, koji se ne sprovodi direktno u zemljama članicama. Direktivom se definiše cilj koji se želi postići u određenom području, a zemljama članicama se prepušta da vlastitim zakonima obezbede sprovođenje tih ciljeva.
Stoga se državama članicama ostavlja rok, obično od dve godine, da direktivu ugrade u svoje zakone.
Komisija je u vezi s ovom direktivom poslala Hrvatskoj službenu opomenu u oktobru 2020, a nakon toga i obrazloženo mišljenje u junu 2021. Hrvatska je na to odgovorila u julu 2021, obavestivši Komisiju da će direktivu preneti Zakonom o gospodarenju otpadom i Pravilnikom za ambalažu i ambalažni otpad.
Iako je Zakon o gospodarenju otpadom stupio na snagu 31. jula 2021, potrebne zakonodavne mere za sprovođenje ovog Zakona nisu donesene niti je o njima obaveštena Komisija.
Budući da "Hrvatska nije saopštila da je u potpunosti prenela sve relevantne odredbe ove direktive u svoje nacionalno zakonodavstvo, niti je dostavila dovoljno jasne i precizne informacije o merama kojima država članica smatra da je ispunila različite obaveze koje joj navedena direktiva nameće, Komisija je iz tih razloga odlučila da pokrene postupak protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije".
Kako prenosi Hina, Komisija će od Suda EU zatražiti izricanje finansijskih sankcija Hrvatskoj, budući da se slučaj odnosi na nesaopštavanje mera o prenosu direktive.