Britanski premijer Riši Sunak imenovao je svog prethodnika Dejvida Kamerona za ministra spoljnih poslova, u okviru rekonstrukcije vlade. Dosadašnji ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli imenovan je za ministra unutrašnjih poslova, nakon što je smenjena dosadašnja ministarka Suela Brejverman.
Kameron je bio premijer Britanije od 2010. do 2016. godine, a podneo je ostavku nakon referenduma o Bregzitu, kad su građani Velike Britanije izglasali izlazak iz EU.
Reciklaža „Čerčila bez gabarita“
Odlazak Dejvida Kamerona vezan je za Bregzit i njegovu pogrešnu procenu da referendum neće uspeti i zbog toga je bio sklonjen, kaže za Sputnjik politikolog dr Aleksandar Gajić, naučni savetnik Instituta za evropske studije.
Po svim pretpostavkama parlamentarnog sistema, trebalo bi da je tada njegova politička karijera bila završena, međutim, očigledno je da britanska politička elita ne može da iznađe nova lica i zato je usledila „reciklaža Kamerona“ i njegovo vraćanje u igru.
Osim Vinstona Čerčila, koji je posle Drugog svetskog rata doživeo katastrofalan poraz od laburista ali se vratio na vlast tokom pedesetih godina u vreme sovjetske krize, niko drugi se nije vratio posle neslavnog kraja i propasti politike za koju se zalagao, podseća Gajić.
„Ali Čerčil je ipak bio značajna istorijska ličnost koja je Britaniju dovela na pobedničku stranu u Drugom svetskom ratu, što ovde nije slučaj. Kameron je vodio dosta neuspešnu politiku koja je krahirala na pitanju Bregzita tako da paralela postoji, ali razlika je u gabaritima između ličnosti kao što su Vinston Čerčil i Kameron. To su neuporedive ličnosti po značaju, ulozi, težini i snazi.“
Povratak Kamerona – kriza elita
A to očigledno govori o krizi političkih elita u Velikoj Britaniji i nemogućnosti da iznađu nova, svežija lica koja bi reprezentovala novu politiku iza koje može da stoji značajan broj biračkog tela ili građana Velike Britanije.
Kameron je nekad bio dominantna politička figura iz konzervativnog tabora, ali je sedam godina bio izbačen iz stroja i nije predstavljao značajan politički faktor ni u unutarstranačkim krugovima i zato nije za očekivati da je on adut za sledeće izbore. Međutim, očigledno je da torijevci nemaju nikog boljeg i jačeg, pa pokušavaju da mu vrate ulogu koju je nekad imao, ističe Gajić.
„Pitanje je da li on može, čak i unutarstranačkim izborima da povuče veliki broj glasova i vrati popularnost koju je imao. Meni je krajnje problematično i sumnjivo ukoliko je priprema konzervativaca za sledeći krug izbora unutar Velike Britanije da im je Kameron taj teg koji može da ih održi na vlasti i povrati im nekadašnju reputaciju.“
Elita bez novih nekorumpiranih ličnosti
Iako je Kameron „politički patuljak“ u odnosu na Čerčila, za sve njegove naslednike od Tereze Mej, preko, Liz Tras do Rišija Sunaka je klasa, osim za Borisa Džonsona koji je otprilike u njegovom rangu. Međutim, za razliku od Džonsona, Kameron se pokazao kao neko ko duže traje i može da pomiri razne frakcije unutar torijevskog tabora.
„Džonson je stalno polarizovao i javnost i sopstvenu stranku, prepoznatljiva je ličnost ali se prosto potrošio u poziciji premijera Velike Britanije. Tako da je moguće da bi između dva reciklirana političara kao što su Džonson i Kameron, Kameron bi ipak u nekoj meri mogao mnogo bolje da prođe i imao bi veće šanse, ali sve je to veoma slabo u odnosu na potencijale koje bi mogla da ima neka nova i nekorumpirana ličnost“, zaključio je Gajić.