Ovo je kratka ocena Šestog pariskog mirovnog foruma održanog 10-11. novembra uz učešće lidera brojnih država i predstavnika međunarodnih organizacija, ali i susreta koja je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom i belgijskim premijerom Aleksandrom Dekroom.
Makron pokušava da vodi balansiranu politiku
Što se tiče same francuske politke prema Srbiji, ona je, kako za Sputnjik kaže dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije, deleko od nekad prijateljskih odnosa kakve smo imali u vreme Prvog svetskog rata.
„Francuska danas nije na našoj strani, a nije ni neutralna nego je mnogo više na strani naših neprijatelja i onih koji žele da Kosovo i Metohiju otcepe od naše države“, kaže Lukić i ironično primećuje da ako se pod prijateljstvom smatra da neko neće da vas ubije nego samo da vas osakati onda može i da se kaže da nam je Francuska prijatelj.
Ipak, napominje on, iako je Francuska priznala Kosovo i nema nameru da to priznanje povuče, ona Srbiji nije ni veliki neprijatelj pa se u tom pogledu sa Francuzima može nešto bolje pregovarati nego sa, recimo, Nemcima ili Britancima.
„Makron zaista i u ovim kriznim geopolitičkim situacijama pokušava da vodi neku balansiranu politiku i prema nama, a i u drugim situacijama, pa se tako Francuska zalaže na Bliskom istoku za dve države, Palestinu i Izrael i tu pokušava da nađe neku ravnotežu“, kaže Lukić.
Kako napominje, nije isključeno ni da je Makron pomogao da Srbija izbegne ozbiljnije konsekvence događaja u Banjskoj, kako je pominjao i predsednik Vučić.
„Nigde nije objavljeno šta se tačno dogodilo u Banjskoj, ali možemo da naslućujemo na osnovu raznih kriterijuma da je to bila klopka za Srbe. Jer taj slučaj je preokrenuo situaciju od one kad je Kurti bio taj koji ne sarađuje, a mi smo dotle bili strana u usponu. Banjska je iskorišćena da se situacija u zapadnom diskursu promeni i da Srbi postanu teroristi i kriminalci, a kosovske vlasti postanu one koje brane legalitet. Postoji mogućnost da Francuska nije bila deo te klopke i da nam je pružila određenu pomoć da se to preokrene, amortizuje, da ne nastradamo sasvim, da ne bude nametnuto neko rešenje koje nam ne bi nikako odgovaralo ni politički ni ekonomski“, obrazlaže Lukić.
Dobra ekonomska saradnja Srbije i Francuske
Politički konsultant Aleksandar Dobrosavljević ističe da je sama pozicija Francuske, pa i prema Srbiji uslovljena real politikom.
„Ne verujem u prijateljstvo u međunarodnoj politici, pogotovu između imperija i malih naroda. Stvari su uslovljene interesima velikih u datom trenutku“, ističe sagovornik Sputnjika.
Dobrosavljević podseća i da Srbija ima dobru ekonomsku saradnju sa Francuskom koja spada u prvih 10 spoljnotrgovinskih partnera naše zemlje.
„A ekonomija je od izuzetnog značaja. Treba podsetiti da će Francuzi učestvovati u izgradnji beogradskog metroa, a koncesija beogradskog aerodroma Vansiju je verovatno najuspešnija u regionu. Činjenica je da mi poslednjih godina imamo spoljnopolitičku logiku da glavne političke adrese koje odlučuju o našoj sudbini pokušavamo da zainteresujemo i ekonomski, a kad imaju ovde ekonomski interes onda im ne ide na ruku da nas tuku, da nas pretvore u invalide nego da imaju koristi od nas. Sa te strane to jeste zdrava logika kojom smo se vodili u spoljnoj politici“, smatra ovaj ekspert.
Bliskoistočna kriza u fokusu Pariskog foruma
On takođe konstatuje da je centralna tema skupa u Parizu ipak bila bliskoistočna kriza, ali da, iako je forum nazvan mirovnim, njegov domet u tom pogledu nije bio prevelik.
„Imamo nikad više ratova koji mogu da izazovu globalne potrese i nikad veću inflaciju mirovnih konferencija. Na njima se ne postiže previše, ne dolazi do prekida sukoba, ali zanimljivo je da su ti sukobi ipak kontrolisani - – nijedan ne prelazi određeni nivo da bi se bezbednosni rizici prelili šire i ugrozili neku vrstu komunikacije i novu arhitektoniku sveta koja se stvara“, primećuje Dobrosavljević.
Istovremeno, kako napominje, iako je naziv foruma bio "Traženje zajedničkog osnova u svetu suparništva" na skupu nije bilo predstavnika drugog pola tog suparništva, Rusije i Kine, dok je Sjedinjene Države predstavljao niži zvaničnik Stejt departmenta Džejms O Brajan, a ne državni sekretar Entoni Blinken. Diskusije na skupu Dobrosavljević zato vidi kao pokušaj da Evropa simulira da pokušava da utiče na događaje unutar njenog dvorišta premda relano od 2008. nadalje pokazuje nedostatak kapaciteta da upravlja kriznim menadžmentom i da krize ne može da rešava bez direktnog uplitanja SAD.