Knjiga „Kupljeni novinari – kako političari, tajne službe i visoke finansije upravljaju nemačkim medijima“ objavljena je nedavno na srpskom jeziku u izdanju „Informatike“. Autor, bivši nemački „alfa novinar“ Udo Ulfkote dokumentovano je dokazao kako se u najmoćnijoj zemlji EU izvodi totalitarna kontrola nad mislima i osećanjima građana.
CIA upravlja nemačkim medijima
Prema rečima kourednika knjige Slobodana Reljića, bivšeg novinara i glavnog urednika sa najdužim stažom u NIN-u, Udo Ulfkote bio je visoko pozicionirani nemački novinar iz „Frankfurter algemajne cajtunga“ (FAZ), ključnih novina u kojima se susreću državni interesi, interesi krupnog kapitala i nečega što smo uvek potcenjivali, a to je „ono što se zove nevladin sektor“.
„Nevladin sektor u Nemačkoj je, u stvari američka mreža koja kontroliše sve, a posebno se bavi medijima. Ulfkote je radio 17 godina u FAZ i njegova knjiga je značajna zato što on ne govori o opštim mestima o tome kako su novinari korumpirani i kako CIA upravlja njima, već je direktno, na primerima pokazao kako se to radi i šta novinari dobijaju da bi to radili“, kaže Reljić za „Orbitu kulture“.
Uloga „Trilaterale“ i „Bilderberga“ u kontroli medija
Prema njegovim rečima, Amerika mora stalno da drži pod kontrolom Nemačku, zemlju koja je praktično okupirana. Zato je i izgradila mehanizam koji stalno funkcioniše u kome su mediji deo političkog i finansijskog sistema koji se koristi po američkim potrebama. A čitava ta stvar funkcioniše na nivou nevladinog sektora.
Takve NVO u Nemačkoj su „Maršal fond“, „Aspen institut“, „Trilateralna komisija“, „Bilderberg grupa“ kao i lokalna NVO za direktnu kontrolu „Atlantski most“, čiji su članovi i vlasnici, izdavači, glavni urednici „uglednih medija“ i poneki „alfa novinar“ i preko njih se prenosi poruka šta bi trebalo da se piše.
Knjiga Uda Ulfkotea "Kupljeni novinari"
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
„Knjiga je značajna zbog toga što se to direktno pokazuje. Na primer, u priči o uvođenju evra, odluci koja nije donesena u Nemačkoj nego u 'Bilderberg' grupi, novinari su imali zadatak da proizvode potrebne utiske i naravno da su najpopularniji i najvažniji novinari tu upleteni kao moćni prenosnici poruka. I dobro su plaćeni da bi izdali sopstvene interese. Jedan od pominjanih u knjizi Vikert, piše knjige protiv svega što radi, ali nema problem da to radi zato što je plaćen da radi to što mu govore“.
Nije teorija zavere: Rokfeler „postrojava“ nemačku vladu
Knjiga „Kupljeni novinari“ potpuno objašnjava kako iznutra funkcioniše taj mehanizam kontrole. U njoj je Ulfkote u jednom delu opisao kako je multimilijarder Dejvid Rokfeler „postrojio“ tadašnju nemačku vladu.
„Tada vladajući CDU ima vilu na jednom švajcarskom jezeru u kojoj je Ulfkote bio kao vrlo važan novinar koji prati rad nemačke vlade. U knjizi je opisao metod kako Rokfeler, koji takođe u blizini ima vilu, saslušava nemačku vladu. Opisao je u detaljima kako oni dođu tamo, čekaju da ih Rokfeler pozove i kako idu do njega, tako da to što je napisao uopšte nije teorija zavere“.
Najnemoralniji u sistemu – poluinteligentni novinari
Ulfkote je opisao i pojedine „alfa novinare“ za koje bi se moglo reći da im inteligencija baš i nije jača strana. Prema Reljiću, takvi poluinteligenti su najbolji za dogovor sa „onima odozgo“ kao i za kontrolu društva i medija i to je logično u tom birokratskom sistemu.
„Što se tiče čitavog tog donjeg reda ljudi koji su sposobni i rade u medijima, oni mogu ili da pristanu na to ili da izađu i bave se nečim drugim. Tako da je logično da ne možete tu da navučete slobodomisleće ljude i da ih pustite da budu slobodni novinari. Slobodni novinar može da bude samo fraza. Osim toga, novinari su i najnemoralniji deo tog sistema, pošto imaju moralni kodeks, a ne moraju da ga se pridržavaju. Onda je njihova nemoralnost legitimna i mogu da prelaze na koju god hoće stranu“.
Nemci otkazuju poslušnost medijima
U takvom mehanizmu funkcionisanja sistema normalno je da pada kvalitet novinarstva. U vreme kad je Ulfkote bio „alfa novinar“ u svetu je bila čuvena novinarka Orijana Falači, dok je danas Kristijana Amanpur „profil poželjnog političkog novinara“. A posledice tog pada su da je Ulfkote u knjizi objavljenoj pre skoro deset godina, naveo niz uticajnih nemačkih novina koje su propale. A danas je situacija još gora.
„Novinari rade protiv građana, a građani im otkazuju poslušnost i to je osnovni proces. Kad, na primer, pročitate u novinama o onome što se danas dešava u Gazi ne morate da ih čitate narednih šest meseci, jer one stalno ponavljaju jedno te isto, ono što im je rečeno da stalno ponavljaju. Glavni mediji imaju stalni gubitak veze sa realnošću i onda im padaju tiraži i rejtinzi jer ljudi više nemaju šta da nađu u njima“, zaključio je Reljić.