„Kada govorimo o konkretnim modelima koji imaju povećanu potražnju na osnovu rezultata borbene upotrebe, to su, na primer, lovci Su-35, borbeni helikopteri Ka-52 i vođeno avionsko naoružanje, tenkovi tipa T-90, teški raketni sistem TOS-1A, samohodna haubica ‘msta S’, raketni sistem ‘tornado G’ i ‘tornado S’, municija ‘kub E’, sistemi za PVO i elektronsko ratovanje, sistemi za borbu protiv bespilotnih letelica i malokalibarsko oružje“, rekao je Artjakov u intervjuu za „Rusku gazetu“.
Prema njegovim rečima, ruska vojna tehnika se tokom specijalne vojne operacije pokazala kao pouzdana i efikasna u suprotstavljanju savremenoj tehnici zapadnih konkurenata. Svi partneri „Rosteha“ pažljivo prate upotrebu ruskog naoružanja na bojnom polju, analiziraju, vide prednosti i momente koji zahtevaju poboljšanje.
On je naglasio da predstavnici ruske industrije stalno dobijaju povratne informacije direktno iz zone specijalne operacije i zajedno sa Ministarstvom odbrane Rusije organizuju sastanke vojnika sa projektantima i inženjerima. To je potrebno da bi se identifikovale i najmanje nijanse koje mogu da poboljšaju proizvod, učine ga efikasnijim i lakšim za upotrebu.
Artjakov je, istovremeno, demantovao podatke Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) da udeo Rusije na globalnom tržištu oružja opada.
On je istakao da portfolio narudžbina ostaje stabilan na nivou od preko četiri biliona rubalja (oko 43 milijarde dolara).
„Stalno radimo na povećanju – širimo geografiju i asortiman isporuka u prijateljske zemlje, promovišemo proizvode za sve vrste oružanih snaga i rodova vojske. Trenutno su najperspektivniji vazduhoplovstvo, PVO i oklopna tehnika, kao i malokalibarsko oružje“, objasnio je Artjakov.
Prema njegovim rečima, SIPRI, kao rezident države koja je neprijateljska Rusiji, pristrasan je u proceni ruskog izvoza oružja. Štaviše, sada se obim svetskog tržišta uopšte ne može objektivno izračunati zbog ogromnih isporuka zapadnog naoružanja Kijevu, što je takođe izvoz, zaključio je on.