Centralnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković.
Polaganje venaca u sklopu obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu
© Sputnik / Lola Đorđević
Vence su položile i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.
Danas su položeni venci i kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, a u ceremoniji je učestvovao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko na ceremoniji obeležavanja Dana primirja
© Sputnik / Lola Đorđević
Ceremonija polaganja venaca održana je i na Francuskom groblju kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom Svetskom ratu, kao i na groblju Komonvelta.
Ruska delegacija na ceremoniji polaganja venaca kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu na čelu sa ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom
© Sputnik / Lola Đorđević
Ceremoniju polaganja venaca na groblju palih boraca Komonvelta organizovala je Ambasada Kanade u Beogradu.
U njihovom saopštenju se podseća da svake godine 11. novembra Kanađani, Austrijanci, Britanci i ostali članovi zemalja Komonvelta obeležavaju Dan primirja i na taj način odaju počast onima koji su se borili i dali živote za svoju zemlju u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu i Koreanskom ratu.
Polaganje venaca kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu
© Sputnik / Lola Đorđević
Ambasada navodi i da se na Dan primirja nosi cvet maka, kao podsetnik na krvavo-crveni cvet koji još uvek raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji.
Polaganje venaca kod Spomen - kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu
© Sputnik / Lola Đorđević
Ministar Vučević položio venac na Spomenik Neznanom junaku
Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević položio je danas venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Ministar Vučević položio venac na Spomenik Neznanom junaku povodom Dana primirja
© Tanjug / MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE
Ministar Vučević položio je venac u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića i načelnika Operativne uprave Generalštaba general-majora Tiosava Jankovića, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Vučević je, posle polaganja venca, uz intoniranje himne Republike Srbije i svečani stroj Garde Vojske Srbije, u spomen-knjigu upisao da su nam slobodu, mir i ljubav prema otadžbini, porodici, prema bližnjem svom ostavili u nasledstvo svi znani i neznani junaci pali u oslobodilačkim ratovima Srbije.
„Njihov zalog bili su njihovi životi. To nas obavezuje kao ljude, kao njihove sinove i kćeri, unuke i praunuke da se večno klanjamo senima ovih besmrtnih junaka. Njihova žrtva treba da nam bude zavet i vodilja da svim svojim srcem i dušom branimo i gradimo našu otadžbinu. Da je čuvamo za buduća pokolenja, za svu našu decu, jer je sav smisao naše borbe sigurna, večna i srećna naša otadžbina Srbija!“, upisao je Vučević u spomen-knjigu.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat.
Primirjem potpisanim pre 105 godina, u Francuskoj, obustavljene su borbe u Prvom svetskom ratu između zemalja Antante i Nemačke, a Danom primirja u svetu se obeležava i završetak najrazornijeg rata koji je istorija do tada zabeležila.
Nemačkom pristanku na primirje, čime je rat okončan, odnosno borbe obustavljene, prethodile su kapitulacije nemačkih saveznika, Bugarske, Turske, Austrougarske.
Primirje je zatim obnavljano do konačnog zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Posledice rata, uzimajući u obzir veličinu zemlje i brojnost populacije, bile su najtragičnije po Srbiju, a procenjuje se da je stradalo više od 1, 24 miliona ljudi odnosno 28 procenata populacije iz 1914. godine.