Amerikanci bi sigurno pokušali da traže od Kineza da posreduju, kaže Dragana Mitrović, redovni profesor Fakulteta političkih nauka i osnivač i rukovodilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka.
Podsećamo, prema najavama, Si i Bajden će se sastati na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) u San Francisku 15. novembra.
I Kina je meta
Međutim, problem je u američkoj poziciji, vrlo čudnoj i nekonzistentnoj, objašnjava naša sagovornica i citira američkog stručnjaka za međunarodne odnose Džona Miršajmera, koji je rekao da su SAD izgubile fokus po svim nivoima.
„Oni neprestano, iz dana u dan, pojačavaju tehnološki rat i pritisak protiv Kine, želeći da je ekonomski slome, a sa druge strane traže da se normalizuju odnosi do određenog nivoa. Vrše inicijative u tom pravcu. Dakle, u američkom ponašanju imate dva vektora u suprotnom smeru, a očekujete dobar ishod. Njihovo ponašanje je bilo nekonzistentno, a sada je postalo i besmisleno“, navodi Dragana Mitrović.
Novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović podseća da je Peking pre skoro godinu dana izašao sa svojim mirovnim predlogom za okončanje vojnih dejstava u Ukrajini, a potom i za ozbiljne i sadržajne pregovore. Prema njegovim rečima, sigurno je da će ukrajinska kriza biti jedna od značajnih tema razgovora dvojice državnika.
„Amerikanci izražavaju nezadovoljstvo zato što smatraju da je Kina naklonjena Rusiji. Činjenica je da Kina i Rusija sve intenzivnije sarađuju i na ekonomskom, i na političkom, i na vojnom planu. Nedavno se Si sreo sa Putinom, drugi put za pola godine. Sigurno je da će Bajden i Si razgovarati i o ratu u Ukrajini, ali da li će Bajden imati neke poruke za Putina preko Sija i kako će Kina reagovati na tu temu, to ćemo još videti“, smatra on.
Sa druge strane, dr Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu objašnjava da je ukrajinski front za Kinu, samo jedna od tačaka sukoba između Zapada i „ne-Zapada“. Prema njegovim rečima, Kina može principijelno da se zalaže za pregovore i predloži pregovarački okvir, što je već i uradila, ali neće ići dalje od toga. Jer, kako kaže, Kina se u američkoj bezbednosnoj politici nalazi na mestu na kome je Rusija bila 2015. i 2016. godine.
„Protiv Kine se sprovode aktivne mere sankcija; Kina se u geostrategijskom smislu obuzdava, investira se u naoružavanje Tajvana. Kinesko-američki odnosi nisu kao pre nekoliko godina i u tom pogledu mislim da ukrajinska kriza uopšte neće biti među prvih pet tačaka dnevnog reda na sastanku Sija i Bajdena. Imaju oni da razgovaraju o raznim temama kako bi odnose zadržali u okviru normalnih, da ne eskaliraju“, Prorokovićevo je mišljenje.
Šta se očekuje od sastanka
Kako Korkodelović kaže, očekivanja od sastanka na obe strane su umerena, pa i manje od toga.
Pripreme su, podseća on, trajale dugo – Peking su posetili državni sekretar Entoni Blinken, pregovarač zadužen za klimatske promene Džon Keri, kao i sekretar za finansije Dženet Jelen, dok je šef kineske diplomatije Veng Ji bbio u poseti Vađingtonu. Stvari se, kaže Korkodelović, pomeraju sa kritične tačke koja je bila početkom godine sa „aferom sa balonom“ kada je otkazana i Blinkenova poseta.
Očekivanja od sastanka su velika naročito sa američke strane, Kinezi takođe očekuju pozitivne rezultate susreta dvojice predsednika, ali su im očekivanja uzdržanija, napominje Korkodelović.
„Ono što sada može da se očekuje jeste da budu razmatrana ekonomska pitanja, da budu razmatrana pitanja veoma vruća pitanja sukoba na Bliskom istoku, takođe i veoma značajno pitanje rata u Ukrajini, ali sigurno i pitanje Tajvana i Južnog kineskog mora. Ne bih isključio da budu razmatrana i pitanja nuklearnog programa Severne Koreje, ali i sve intenzivniji rad Kine na svom nuklearnom programu,“, smatra on.
Bajden srlja u klopku ako posluša republikance
Sa druge strane, pitanje je koliko Bajden može da razmatra sva ta pitanja, s obzirom da on iduće godine ima predsedničke izbore. Uz to, rejting mu je znatno opao, zbog ukrajinske i krize na Bliskom istoku.
„Sada će nastojati da se predstavi kao sposoban državnik pred velikom silom kao što je Kina, da uspeva da održi državnički stav i da može da se izbori za pozicije SAD“, objašnjava naš sagovornik.
Ipak, da na domaćem terenu po pitanju američko-kineskih odnosa Bajdenu ne ide sve na ruku, govori i pismo koje su uputili republikanski članovi Komiteta za Kinu, na čelu sa članom Predstavničkog doma Majkom Galagerom, u kome od šefa Bele kuće traže čvršći stav prema Kini.
Republikanci se, kako stoji u pismu, slažu sa željom Bajdenove administracije da se odnosi dve sile relaksiraju, međutim, smatraju da su SAD učinile previše ustupaka za razliku od Pekinga i traže da Bajden pred Sija postavi zahteve za koje Korkodelović kaže da se Kina na njih neće ni osvrnuti.
„Zahtevi koje republikanci iznose su zahtevi koji Bajdenu predstavljaju klopku. Jer ako sa njima bude izašao pred Sija, susret bi uveliko mogao da bude neuspešan i Bajden ne bi imao neki veliki rezultat koji traži. Republikanci bi to iskoristili da ga dalje kritikuju i da mu umanjuju šanse za reizbor. Tramp je, opet, već rekao da će, ukoliko bude izabran, voditi još oštriju politiku, naročito na ekonomskom planu. Zbog toga i Kinezi nastoje da se predstave kao odgovorna sila i sila koja ne želi da oteža Bajdenu inače veoma težak položaj, i zbog Ukrajine, i zbog izraelsko-palestinskog sukoba, ali i zbog toga što sve lošije stoji kod kuće“, objašnjava Korkodelović.
Što se očekivanja od samog sastanka tiče, naš sagovornik podseća da su se Bajden i Si sastali prošle godine na Baliju, tokom samita Grupe 20.
„Tada su razgovarali tri sata i delovalo je da je dosta toga u odnosima između Kine i SAD „ispeglano“. Međutim, afera sa balonom, komentari Bajdena posle sastanka i naročito politika SAD prema Tajvanu, što Kina smatra crvenom linijom nacionalne politike, uticali su da ti odnosi i dalje budu jako zategnuti“, zaključuje Korkodelović.