„Živi fosili“
Ove životinje sa bodljama kao u ježa, njuškom mravojeda i kljunom i stopalima kao u krtice smatraju se „živim fosilima“, a ime su dobile po čuvenom prirodnjaku ser Dejvidu Atenborou (Zaglossus Attenboroughi).
Dugokljune ehidne pojavile su se pre oko 200 miliona godina, kada su dinosaurusi lutali Zemljom, a do sada je jedini dokaz njihovog postojanja bio 62-godišnji muzejski primerak mrtve životinje koji je bio pod strogim nadzorom u holandskom prirodnjačkom muzeju.
„Ceo tim je bio euforičan zbog otkrića“, rekao je za Bi-Bi-Si dr Džejms Kempton, koji je predvodio međunarodni tim na jednomesečnoj ekspediciji u staništu indonežanske prašume i planinskom lancu Kiklop na nadmorskoj visini od 2.000 metara.
Osim platipusa, ehidna je jedini sisar koji polaže jaja. Od četiri vrste ehidne, tri imaju duge kljunove, a Atenboroova ehidna i zapadna ehidna smatraju se kritično ugroženim.
Živi svet Kiklopskih planina
Inače, Kiklopske planine su strme i opasne za istraživanje. Naučnici su morali da se penju na uske grebene prekrivene mahovinom i korenjem drveća, često u kišnim uslovima, sa strmim liticama sa obe strane. Dva puta tokom njihovog uspona planine su bile pogođene zemljotresima.
„Klizite svuda, a oko vas su otrovne životinje, smrtonosne zmije i pijavice“, rekao je dr Kempton.
Njegov kolega, dr Leonidas-Romanos Davranoglu, grčki entomolog, slomio je ruku u prvoj nedelji ekspedicije, ali je ipak ostao u planinama da prikupi dragocene primerke.
„Već smo potvrdili nekoliko desetina novih vrsta insekata, ali očekujemo da će ih biti mnogo više. Pronašli smo i potpuno novu vrstu rakova koji žive na drveću kao i do sada nepoznat pećinski sistem“, pohvalio se ovaj naučnik.
Dr Kempton kaže da se nada da će ponovno otkrivanje ehidne i drugih novih vrsta pomoći daljem očuvanju Kiklopskih planina.
Iako je kritično ugrožena, Atenboroova dugokljuna ehidna trenutno nije zaštićena vrsta u Indoneziji. Naučnici čak i ne znaju kolika je njena populacija niti da li je održiva.