Konfiskovanje ruske imovine u korist Kijeva može se vratiti Zapadu kao bumerang, jer bi takav potez mogao da izazove talas nepoverenja prema EU i SAD i naglo povlačenje sredstava stranih investitora, a takođe to bi moglo da dovede i do destabilizacije globalnog finansijskog sistema.
Stručnjaci objašnjavaju da bi takva antiruska mera mogla da potkopa poverenje u dolar, valutu koja se najčešće koristi u globalnoj trgovini i međunarodnim transakcijama. U tom slučaju, strane zemlje bi dovele u pitanje držanje novca u američkim bankama ili investiranje, jer bi se javio rizik da i njihova imovina može biti konfiskovana.
Međutim, ruski ekspert Vasilij Koltašov ovo vidi kao vid pritiska na Moskvu.
„Čini mi se da se sada vrši pritisak i na Rusiju i na Zelenskog. Na Zelenskog se vrše pritisci sa različitih strana da što pre počne pregovore. SAD se plaše da ako se sukob u ovako aktivnoj formi nastavi i Rusija nanese nekoliko udara, onda će se Banderina vojska na frontu raspasti, a onda će pregovori morati da se vode u veoma nepovoljnom formatu za njih... Zbog toga im je potrebno da vrše pritisak i na Moskvu, da je zastraše, kaže ekspert.
Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa podržao je predlog zakona koji predsedniku SAD daje pravo da konfiskuje suverenu rusku imovinu, a državnom sekretaru da je prebacuje u korist Ukrajine i međunarodnih organizacija.
Za nacrt zakona glasalo je 40 kongresmena, a protiv su se izjasnila samo dva.
Predlagači zakona, među kojima su predstavnici i demokrata i republikanaca, saopštili su ranije da je njihova namera da obezbede da Moskva plaća štetu prouzrokovanu ratom u Ukrajini, a ne američki poreski obveznici.
Rusija će osporiti inicijative za konfiskaciju njene imovine u zapadnim zemljama, a njihovi autori će se suočiti sa značajnim sudskim troškovima, saopštio je Kremlj
© Sputnik / Natalья Seliverstova
Odlučuje Bajden
Zapadne zemlje su pokušavale da nađu način da konfiskuju rusku imovinu od 2014. godine, a nakon započinjanja ruske specijalne operacije u Ukrajini njihova odlučnost je samo jačala da bi na kraju bila blokirana imovina Banke Rusije, kao i sredstva i nekretnine ruskih biznismena u inostranstvu. Stranim sankcijama zamrznuto je oko 300 milijardi od 640 milijardi dolara, koliko je Rusija imala u zlatnim i deviznim rezervama.
Ovakva praksa je suprotna međunarodnom pravu, a Kremlj je upozorio Zapad na ozbiljne posledice i značajne sudske troškove. Pojedini ruski eksperti smatraju da bi Moskva mogla da odgovori nacionalizacijom američke tj. zapadne imovine u Rusiji, mada ima i onih koji smatraju da to ne bi bilo rešenje.
Govoreći o sudbini ovog nacrta zakona Koltašov kaže da su sve opcije u igri:
„Za sada je ovo samo odluka Odbora. Ostaje da se glasa (u dva doma Kongresa) i da se da Bajdenu na potpis. Bajden može da ga odbije, vrati na reviziju, ili da se nekako izmigolji, a može i da ga potpiše“.
Koltašov skreće pažnju na to da Predstavnički dom, kojim dominiraju republikanci, svesno prebacuje odgovornost na Bajdena.
„Predsedniku Sjedinjenih Država daju pravo da odluči, ali ako se bilo šta desi on će biti kamenovan zbog toga", zaključio je politikolog.
Ranije je i Grupa sedam industrijski razvijenih zemalja saopštila da zemlje G7 neće vratiti Rusiji imovinu zamrznutu na početku specijalne operacije sve dok Moskva ne pristane da isplati odštetu Ukrajini.
Veću štetu će pretpeti Zapad nego Rusija
Svetlana Žurova, zamenica predsednika Komiteta ruske Državne dume za međunarodne poslove, napominje da zapadne zemlje već dugo rade na stvaranju zakonskih uslova za oduzimanje „zamrznute“ ruske imovine, ali da ne mogu da pronađu formulu kako to da urade.
Komentarišući planove SAD i predlog finskih deputata o uprošćavanju procedure za zaplenu nekretnina ruskih građana ona dodaje:
„Američki Kongres planira da usvoji tu odluku i gleda kako to da izvede, ali istovremeno ne zna kako to pravno da formalizuje kako mi kasnije ne bismo imali potraživanje prema njima, njihovim bankama... Oni hoće da Ukrajini daju našu imovinu i hoće da se nastane u domovima naših građana - u njihovim nekretninama u inostranstvu. Kako onda neko može imati poverenje u njih? Jasno je njima da zbog toga gube obraz. Pri tom, vode takve razgovore, ali ne mogu da smisle kako to da urade“, kaže Žurova.
Ona takođe skreće pažnju na činjenicu da se termin „reparacija“ više ne pominje u izjavama zapadnih političara i člancima zapadnih medija.
„Veoma je interesantno da su prestali da govore o „reparaciji“ (Ukrajini). To je zato što reparaciju plaća strana koja gubi, a Rusija neće izgubiti“, istakla je Žurova.
Među analitičarima ima i mišljenja da će ruska imovina u inostranstvu, ipak, ostati netaknuta, a da će se nakon završetka ruske specijalne operacije u Ukrajini strane dogovoriti da je odmrznu. Kako objašnjavaju, plan o konfiskaciji je nastao kao rezultat uverenja Zapada da će, usled sankcija i nedostatka rezervi, rublja „pasti u ambis“ kao početkom devedesetih, što bi bio udarac na rusku ekonomiju. Međutim, to se nije dogodilo.
Slična mišljenja postoje i na Zapadu. Francuski političar Šarl-Anri Galua ocenjuje da ruska privreda može da napreduje i bez vraćanja zamrznute imovine Moskvi, dok će zapadni planovi za konfiskaciju ovih sredstava samo naštetiti ugledu EU i SAD.
Prema njegovim rečima, ruski finansijski sistem je jak i u ovom trenutku Rusiji nije potrebna ta imovina. Moskva može da živi i čak ekonomski cveta i bez nje. Zapadne ucene će jednostavno narušiti reputaciju EU i SAD kao sigurnih luka za investitore iz celog sveta. Od svega ovoga, zaključuje francuski političar, mnogo više će štete pretrpeti Zapad, nego Rusija.