Momak rođen 1998. godine bio je perspektivni defanzivac u FK Rad, predviđala mu se i profesionalna karijera, ali ga je put odveo na košarkaški teren, gde je već bio njegov rođeni brat Petar.
Našao se mlađi Aranitović, rođeni Beograđanin, u sjajnoj generaciji omladinaca Zvezde koju je vodio trener Dragan Jakovljević, između ostalih tu su bili još Boriša Simanić i Aleksa Radanov i prognoziralo se da će upravo taj trio biti budućnost Zvezde.
Simanić i Radanov jesu dobili kakvu-takvu šansu u Zvezdi, Aranitović nije i preko Mege je stigao u redove Partizana.
Za dve godine nije uspeo da obezbedi status standardnog prvotimca, noseći se sa posledicama dve teške povrede.
Otišao je najpre u Francusku, kratko se zadržao u Holandiji, vratio se potom u Srbiju, poneo dres Mladosti iz Zemuna, a posle dobre sezone u litvanskoj Džukiji stigao je u zagrebačku Cibonu.
Pomalo iznenađujući potez, ali posrnuli velikan jugoslovenske, potom i hrvatske košarke, morao je da „sklepa“ tim kako bi uopšte ušao u takmičenje i u tim okolnostima Aranitović je pokazao sav svoj talenat.
Posle perioda prilagođavanja, Aranitović je u prvoj sezoni postao najbolji igrač Cibone, provodio je gotovo 27 minuta na terenu uz nešto više od 11 poena po meču, a u ovoj je potpuno preuzeo konce igre.
Na prvih šest mečeva u ABA ligi prosečno ubacuje 15,5 poena, svaki put kad se pojavio na terenu imao je dvocifren učinak, a protiv Partizana je ubacio čak 21 poen.
Partije Aranitovića nije mogao da ne primeti legendarni košarkaš i trener Aleksandar Petrović, javno ga je pohvalio na društvenim mrežama.
„Neverovatna je količina energije kojom ovaj momak, Aleksandar Aranitović, brani boje Cibone u njenim najtežim trenucima od osnivanja. I ne postoji drugi način nego da mu se javno zahvalim. Sani, u ime svih onih koji su nosili ovaj dres, jedno veliko – hvala!“, naveo je Petrović, brat legendarnog Dražena.