SRBIJA

Srbija mora da stvori bajku zvanu Kosovo i da pristane na svoju katastrofu – ni tada neće moći u EU

Kada Brisel poručuje da bi Srbija trebalo da pristane na kompromis, to znači da treba da prizna nezavisno Kosovo i tada će, po EU, sve biti bajkovito na bajkovitom Balkanu. Dok zahtev za usklađivanjem spoljne politike služi za slabljenje pozicija Srbije tako što bi uvođenje sankcija Rusiji predstavljalo katastrofu za srpske interese.
Sputnik
Ovako profesor dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje komentariše novi godišnji izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku reformi u Srbiji.
„Oni žele da Srbija uskladi spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, u koju nikada nećemo ući, a da se odreknemo svojih nacionalnih interesa. Ne znam da li oni misle da ovde žive Teletabisi, ili će izmisliti nove načine pritiska. Mi ćemo uskladiti spoljnu politiku sa Briselom šest meseci pred ulazak. Znači, ako ćemo postati članovi Unije iduće godine, vreme je da razmišljamo o tome. S obzirom da ima naznaka da nikada nećemo ući, o tome verovatno nikada ne treba ni da razmišljamo“, konstatuje Deđanski.
Srbija mora ponegde i da popusti, ali veoma je važno da srpsko rukovodstvo ostane čvrsto i dosledno kada su ključne stvari u pitanju, dodaje naš sagovornik.

Cilj da se Srbija uvek okrivi za nešto

Prema njegovim rečima, izveštaj Evropske komisije pokazuje da se u politici Brisela prema Srbiji ništa drastično ne menja. EU uvek naizgled pokušava da ima balansiran stav, ali je tendencija da se Srbija uvek okrivi za nešto. Nekada su to medijske slobode, nekada je nešto drugo. Po tom principu se prave svi izveštaji za Srbiju.
Ono što je, međutim, nemoguće je da neko iz Srbije pristane na kompromis na način na koju tu reč shvataju u Briselu – da se odrekne dela srpske državne teritorije. Ako neko takav i postoji, nebitan je na srpskoj političkoj sceni.
„Tako da im je taj posao uzaludan, ali će zato na sve moguće načine pokušati da isprovociraju Srbiju kako bi okrenuli javno mnenje onih država koje podržavaju Srbiju u očuvanju teritorijalnog integriteta“, kaže Deđanski.
Najveći problem za briselsku birokratiju je stav pet članica Unije koje nisu priznale kosovsku nezavisnost i zato, kada bi Srbija bila naterana na pogrešan potez, koji bi mogao da bude iskorišćen kao argument srpskog popuštanja ili neke vrste srpske saglasnosti sa kosovskom nezavisnošću, to bi moglo da odobrovolji i tih pet država da priznaju nezavisnost Prištine, dodaje on.
Deđanski izražava bojazan da bi zbog toga mogle da se dogode, kako kaže, podmetačine, tipa događaja u Banjskoj. Zapadu takva vrsta podmetanja nije strana i podseća na slične slučajeve tokom građanskog rata u BiH – zločine na pijaci Markale i u Ulici Vase Miskina u Sarajevu za koje je okrivljena srpska strana iako ih nije počinila.
„Tako da se plašim da se ide na takvu vrstu eskalacije. Kurtijeva drskost tokom pregovora sigurno nije zbog njegove hrabrosti i snage, nego zbog toga što mu je neko rekao da na svaki način isprovocira Srbiju da bi Zapad mogao da okrene bar neke od pet država koje imaju tvrd stav“, ističe Deđanski.

Prilike su uvek lažne

Što se „ozbiljnih prilika“ koje bi Srbija mogla da propusti ako ne pristane na kompromis po briselskom aršinu tiče, vreme nas uči da je svaka ponuda ili prilika iz EU bila lažna.
„Kada bi zaista hteli da se dođe do nekog pomaka, naterali bi Kurtija da sprovede ono za šta su oni garantovali i ne bi bilo daljeg razgovora dok on to ne izvrši. Drugo, interesi Srbije morali bi da budu uvaženi. Makar simbolično, kako bi pokazali dobru volju. Treće, ako žele da se usaglasimo sa svim kako ne bismo propuštali prilike, mada ne znamo koje, mogu da kažu kada bismo postali članica Unije i koliko imamo vremena da se usaglasimo sa politikom EU. A na nama je da pitamo građane da li to žele i da znaju šta je cena. Naravno, neće to uraditi zato što nas inače neće, a znaju i da se građani Srbije neće odreći dela svoje teritorije“, smatra Deđanski.
Podsećamo, u izveštaju u koji su srpski mediji imali uvid, Komisija ocenjuje da je Beograd postigao određeni napredak u oblasti pravosuđa i ograničeni napredak u ključnim oblastima vladavine prava iz poglavlja 23 i 24, vezanim za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i oblast slobode izražavanja.
Međutim, Komisija takođe traži potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom Unije, kao i primenu svih sporazuma postignutih u okviru dijaloga Beograda i Prištine. U izveštaju se napominje da Srbija mora da bude spremna na kompromise u vezi sa rešenjem kosovskometohijskog pitanja; takođe se napominje da Srbija, kao i Priština, rizikuje da, kakao je navedeno, propusti ozbiljne prilike ako ne bude napretka.
SRBIJA
Objavljeni detalji izveštaja EK o Srbiji: Pritisak zbog KiM i zamerke zbog neuvođenja sankcija Rusiji
Komentar