Ana Brnabić: Nema oblasti u kojoj je zabeleženo nazadovanje Srbije u izveštaju EK

„Najvažnije je da je EK prepoznala jasan napredak Srbije u procesu evropskih integracija i to je potpuno evidentno. U izveštaju ne postoji nijedna oblast gde je zabeleženo nazadovanje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj“, rekla je premijerka.

Ona je navela da je napredak zabeležen u svim oblastima, osim u tri u kojima je zabeležena stagnacija, na primer, u ribarstvu gde nismo usvojili neki akcioni plan.

Proveriću sa resornim ministarstvom o čemu se radi, dodala je ona.

Brnabićeva je naglasila da je napredak zabeležen u svim ključnim oblastima - vladavini prava, ekonomiji i oblasti osnovnih prava, preneo je Tanjug.

Ona je zahvalila EK na radu i trudu da proceni reforme u Srbiji u poslednjih 12 meseci.

Kazala je da izveštaj predstavlja presek stanja stvari šta je Srbija u poslednjih godinu dana uradili da približi zakonodavstvo i pravni okvir evropskom.

Izveštaj Evropske komisije govori da je ekonomija u Srbiji na dobrom nivou pripremljenosti i da je ostvarila izvestan napredak, navela je Brnabićeva.

„Ekonomija ima bolju ocenu nego prošle godine. Izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, povećana ocena pripremljenosti za članstvo u EU u ekonomskim kriterijumima“, rekla je Ana Brnabić.

Kako je navela, ostvaren je napredak u pogledu usvajanja novih fiskalnih pravila, a stabilnost bankarskog sektora je očuvana.

Kada je reč o oceni spoljne politike Srbije, ona je kazala da nema ni napredovanja, ali ni nazadovanja, te da je to posledica toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

„Ali, nemamo nazadovanja. Prošle godine smo ga imali, tako da bih ja ovo uvrstila kao pozitivan osvrt u ovom izveštaju“, rekla je Brnabićeva.

Što se tiče ocene dijalog Beograda i Prištine, navela je, konstatovano je da je Srbija ostala posvećena i angažovana u dijalogu.

Brnabićeva je istakla da plan rasta za Zapadni Balkan, Srbiji može doneti proširene mogućnosti za plasman roba i usluga iz Srbije u EU i investiciju od 0,7 odsto godišnjeg BDP.

Brnabićeva je izjavila da je prema izveštaju EK napravljen izvestan napredak u pravosuđu, što je bolja ocena nego što je dobijena prošle godine.

Kako je rekla, to je nešto sa čime svi građani Srbije treba da se ponose.

„To je teška reforma i izgurali smo je sami, nismo tu imali podsticaj ni od organizacija civilnog društva ni od relevantnih organizacija koje govore da su za evropske integracije, ni, nažalost od opozicije, koja govori da je za evropske integracije. Imali smo samo kočenje i opstrukciju tog procesa koji je bio u najvećoj meri praćen i podrškom od Saveta Evrope i Venecijanskom komisijom i svima ostalim. Dakle, izgurali smo ovo i nastavljamo dalje, ali tu imamo izvestan napredak i bolju ocenu nego 2022“, rekla je Brnabićeva.

Dodala je da je postignut ograničen napredak u borbi protiv korupcije.

„Imali bi bolju ocenu da smo usvojili strategiju u borbi protiv korupcije, preuzimam odgovornost na sebe, nismo dovoljno brzo radili, iako sam upozoravala čitav tim iz Vlade Srbije da moramo da radimo brže i na vreme. Ostavili smo stvari za zadnji čas, nadali smo se da ćemo brzo dobiti komentare EK, radili smo sa GREKO, imali su dodatne komentare na strategiju borbe protiv korupcije, želeli smo da uradimo dobru strategiju i zato smo kasnili, i zbog toga je ograničen napredak", objasnila je premijerka.

Naglasila je da garantuje da ćemo se u naredna dva do tri meseca napraviti strategija i uzeti u razmatranje sve ostale preporuke Saveta Evrope i EK.

„Važno je da je 2022. došlo do povećanja broja pravosnažnih presuda za korupciju na visokom nivou u odnosu na 2021. i tu imamo dobar napredak. To je ono što se konkretno meri i imamo veći broj novih istraga. To su pokazatelji koji su važni za naše građane“, poručila je Brnabićeva.

Proširenje zauzima centralno mesto u politici EU, izjavio je šef delegacije EU u Srbiji Žiofre i dodao da prilika postoji i da je treba iskoristiti.

„Moramo da radimo više i napornije unutar EU u zemljama kandidatima kako bismo ostvarili cilj - poruka je da prilika postoji i da treba da je iskoristimo“, rekao je Žiofre i dodao da je to deo mnogo šireg paketa proširenja koji je danas EK usvojila.

Žiofre je rekao da je Ani Brnabić predao sa ovim izveštajem i novi Plan rasta za Zapadni Balkan koji je bio deo ovog paketa, a za koji je EK predložila da se opredeli šest milijardi evra, dve milijarde bespovratne pomoći dok su četiri povoljni zajmovi.

Žiofre je naveo da će sredstva za zemlje Zapadnog Balkana, predviđena Planom za rast, zavisiti od sprovođenja reformi, kao i da će se to odnositi i na ispunjavanje obaveza predviđenih sporazumima između Beograda i Prištine i to od Briselskog sporazuma.

„Kada je reč o Kosovu i Srbiji, sprovođenje napretka u normalizaciji odnosa je važan uslov i nije nužno povezan sa ponašanjem obe strane. Svaka strana ima svoj spisak obaveza koje mora da realizuje od Briselskog sporazuma pa nadalje“, istakao je Žiofre odgovarajući na pitanje novinara da li će se uslovljavanje odobravanja sredstava odnositi i na dijalog između Beograda i Prištine.

Imamo čitav niz sporazuma, a poslednji u nizu je Ohridski sporazum i njegov aneks, rekao je Žiofre.

„Dakle, to će biti deo naše procene ispunjavanja uslova da bismo odobrili plaćanja“, dodao je Žiofre.