Ova šema je prvi primer zemlje koja nije članica EU a koja prihvata migrante u ime jedne države članice EU i deo je akcije evropskog bloka u suzbijanju neregularne imigracije.
„Stranke su saglasne da ukupan broj prisutnih migranata u određenom trenutku na albanskoj teritoriji ne može biti veći od 3.000“, navodi se u italijansko-albanskom protokolu, preneo je Rojters.
Najavljujući sporazum sa Albanijom u ponedeljak, italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je da bi čak 36.000 migranata godišnje moglo da prođe kroz albanske kampove, ali da postizanje tog cilja zavisi od toga koliko brzo Italija može da obradi zahteve za azil.
Melonijeva je kazala da je cilj da se slučajevi ispitaju u roku od 28 dana, ali stručnjaci su ukazali da su, uprkos naporima vlade da pojednostave procedure, one i dalje u rukama birokratije.
Kampovi će biti pod italijanskom jurisdikcijom i trebalo bi da budu otvoreni na proleće 2024. godine. U protokolu se navodi da će Italija zaštiti Albaniju od eventualnih troškova sudskih postupaka.
Italija planira da koristi jedan objekat u albanskoj luci Sveti Jovan Medovski za iskrcavanje i identifikaciju, a drugi u unutrašnjosti za pritvor. U njima će raditi italijansko osoblje.
Objekti će biti udaljeni više od 1.000 kilometara od ostrva Lampeduza, gde većina migranata ide u Italiju.
Njihovo prebacivanje u Albaniju morskim putem trajaće najmanje dva do tri dana.
Melonijeva je rekla da trudnice, maloletna lica i druga ugrožena lica neće biti poslata u Albaniju, ali nije jasno da li bi to moglo da dovede do odvajanja odraslih muškaraca od ostatka njihovih porodica.