Ukrajina je godinama odbijala da dozvoli da istraživači na njenoj teritoriji vrše iskopavanja ubijenih Poljaka za vreme Drugog svetskog rata. Posle napokon dobijene dozvole i četiri meseca iskopavanja, pronađena je masovna grobnica u Voliniji koja je samo deo zverstava koja su ukrajinski nacionalisti vršili pod vlašću nacističke Nemačke.
Organizacija ukrajinskih nacionalista ubila je oko 100.000 ljudi za godinu dana. Između 1943. i 1944. godine, masakrirani su Poljaci iz oblasti Volinije i Istočne Galicije. Ove dve oblasti su pre rata bile deo poljske države, dok su danas u sastavu Ukrajine. Dolazak i okupacija nacističke Nemačke ukrajinskim kolaboracionistima samo je dala podsticaj da se surovo obračunaju sa Poljacima, ali su ti zločini nakon rata u SSSR prećutkivanjni radi „mira u kući“.
Ovako istoričar Nebojša Damnjanović opisuje ukrajinsko-poljske odnose objašnjavajući za Sputnjik pozadinu ukrajinskih zločina nad Poljacima, poput Volinjskog masakra.
Kako kaže, o tome se dugo ćutalo nakon završetka rata, slično kao što su se SFR Jugoslaviji, zločini naroda koji su ulazili u sastav veće države, prikrivani radi „mira u kući“. Zločini Hrvata i monstruoznost NDH sklanjani su od očiju i ušiju jugoslovenske javnosti i slično tome, zločini ukrajinskih nacionalista, koje je predvodio Stepan Bandera, sklanjani su od sovjetske javnosti:
Poljaci su imali svoje pokrete otpora, nije to bio jedan jedinstven pokret, a da ne pričamo o Ukrajini. Međutim, uporedo sa tim traju i obračuni raznih ukrajinskih borbenih struja. To nije jedna struja. Stepan Bandera i njegov pokret, to je samo jedna od tih struja.
Istina tražena godinama
Masovna grobnica Poljaka u kojoj su ubijeni stanovnici mesta Pužnjiki otkrivena je nakon četiri meseca napornog rada, a na njenom pronalasku radilo se godinama. Problem je bio u tome što su ukrajinske vlade godinama odbijale da dozvole poljskim stručnjacima traženje posmrtnih ostataka svojih ubijenih sunarodnika. Ovo je prvi put za devet godina da su u Ukrajini pronađeni ostaci Poljaka koje su ubili ukrajinski nacionalisti, rekao je Pjotr Glinski, poljski ministar kulture.
Užasni zločini počinjeni su od strane ovih ukrajinskih separatista. Oni su razvili posebnu svest, pa čak i neki žestoki nacionalizam, nakon čega su vršili masakre nad Poljacima, rekao je Damnjanović za Sputnjik.
On dalje priča da je u uslovima Drugog svetskog rata, kada su i Ukrajina i Poljska bile pod vlašću nacističke Nemačke , vladala vrlo neobična situacija. Očekivalo bi se da, bez obzira na zamršenu poljsko-ukrajinsku prošlost, Ukrajinci i Poljaci ispolje neku vrstu solidarnosti, pogotovo imajući u vidu da je nacizam bio pretnja svim Slovenima, ali to nije bio slučaj.
Nacistička Nemačka je kao svoj cilj istakla istrebljenje Rusa, Srba i Poljaka, ali to nije sprečavalo ukrajinske frakcije da je podrže i okrenu se protiv drugih Slovena, ističe Damnjanović.
Ulaz u koncentracioni logor Aušvic
© Sputnik / RIA Novosti
Stvaranje nove nacije
Istoričar Čedomir Antić sagledava otkriće grobnice sa poljskim žrtvama ukrajinskih nacionalista u širem kontekstu višedecenijskih nastojanja da se stvori nova nacija – ukrajinska. On veruje da su i aktuelna dešavanja u ukrajinskoj krizi deo tog procesa u ratu koji vode ekstremisti izabrani od strane Zapada 2014. godine.
Otkriće grobnice u Voloniji u vreme istorijski verovatno najboljih odnosa Ukrajine i Poljske, ili bolje rečeno ukrajinske države i poljskog naroda, pokazuje da je, bez obzira što globalni Zapad nije izvukao bilo kakve pouke iz događaja proteklih decenija, istorija istočne Evrope jako složena i da ona nikako nije neki „atačment“ odnosno prilog istorije Zapada, govori Antić za Sputnjik.
Istoričar objašnjava kako Zapad veruje da čitav svet treba da stane, prihvati njihove zaključke i arbitrarne odluke.
Sjedinjene Američke Države i vodeće zemlje EU uverene su danas da je do 1945. godine sva njihova i prošlost drugih spaljena. Oni su uzeli te godine obnove i neuporedivog uspona evropskih zemalja, Amerike i celog čovečanstva koje su usledile posle 1945. godine kao neko vreme idealno i nulto. Oni koji su svoje probleme razrešili po cenu vekovnih ratova, progona, zločina koji se od najstrašnijih zločina dvadesetog i dvadeset prvog veka razlikuju po tome što nije bilo televizije, novina i razmaženih zapadnjaka koji tvrde da to nikad nisu videli i čuli… na tim zločinima oni su izgradili svoje države, zaključuje Antić.