„Najviše brine činjenica da bi konfiskacija ruske imovine naterala druge zemlje, koje ne pripadaju zapadnoj hemisferi, da povuku svoje rezerve sa Zapada u slučaju da jednog dana budu na meti sličnih sankcija“, navodi se u kolumni Sandbua.
On je takođe ukazao na postojeće „ozbiljne pravne prepreke“ za konfiskaciju blokirane ruske imovine: kako smatra kolumnista, takvu odluku Moskva može osporiti pred međunarodnim sudovima. Takođe, prema pisanju Fajnenšel tajmsu, ideju o konfiskaciji ruske imovine kategorički ne podržava Evropska centralna banka.
Evropska komisija je ranije objavila postojanje zakonskih mogućnosti za konfiskaciju zamrznute imovine Ruske Federacije i njihovo prebacivanje u Ukrajinu. Ali, kako navodi Blumberg, Evropska unija je zaključila da to ne može učiniti legalno. Agencija je napisala i da je Evropska centralna banka upozorila na rizike sa kojima će se Evropa suočiti u ovom slučaju. Ukrajina je govorila o pripremi „poštenog mehanizma“ za konfiskaciju ruske imovine, vredne 500 milijardi dolara.
Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders primetio je 3. jula da je iznos zamrznute ruske imovine u Evropi 207 milijardi evra. Ministarstvo finansija SAD je u junu 2022. prijavilo 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine. Prema podacima međunarodnog depozitara Euroklir, za prvu polovinu 2023. godine profit od ulaganja u blokiranu rusku imovinu iznosio je 1,743 milijarde evra.Ruski ministar finansija Anton Siluanov nije isključio da bi ruske vlasti mogle na isti način da reaguju.