"Taj termin ne postoji u aktima i dokumentima Evropske unije niti bilo kog drugog vezanog za dijalog Beogada i Prištine, tako nigde ne piše, ta je reč upotrebljena da bi prijala ušima Prištine, da bi ispalo da su oni nešto dobili", rekao je Dačić za Tanjug na pitanje da razjasni izraze de fakto (neformalno) koji je pominjala Fon der Lajen i de jure, odnosno formalno, koji se koriste kada se govori o priznanju nezavisnosti tzv. Kosova.
Dačić je naglasio da je i predsednik Aleksandar Vučić nebrojeno puta rekao da je za Srbiju neprihvatljivo bilo kakvo priznanje Kosova - formalno ili neformalno.
"Ona je to pokušala da objasni ovde tako što bismo mi nekim radnjama, eventualno mogli da pokažemo da se slažemo da je to poseban entitet, a to je neprihvatljivo tumačenje", rekao je Dačić i naglasio da je i specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar rekao da ovo nije dijalog o priznanju već o normalizaciji odnosa.
EU je, kako je dodao, čitav svoj integritet i kredibilitet stavila na kocku terajući Beograd da potpiše Briselski sporazum koji je za nas bio izuzetno težak a koji je, u principu, bio prihvatljiv pod uslovom da se formira ZSO.
"Ako toga nema (formiranja ZSO), iluzorno je da uopšte pričamo o bilo kojim drugim tačkama i to je suština", rekao je Dačić i dodao da je primena potpisanog pre 10 godina u Briselu preduslov za sve što se sada priča.
Na pitanje šta znači to da su sve zemlje EU prihvatile sporazum iz Ohrida u kojem piše da Srbija treba da prizna simbole tzv. Kosova, kaže da one nisu upućene u detalje i da je zabluda da će zbog toga pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova promeniti stav.
"Postojala je mala zabuna da sada sve zemlje stoje iza svake tačke i formulacije. Na Savetu ministara spoljnih poslova nije se ulazilo u detalje već su dali podršku nastojanjima da se dođe do rešenja", rekao je on i dodao da neke zemlje priznaju pasoše, ali ne i tzv. Kosovo, te da i Srbija ima slične dileme kada je reč o nekim drugim teritorijama u svetu.
"To je suština, znači normalizacija odnosa bez prejudiciranja pitanja statusa. I to je oduvek bio cilj pregovora u Briselu", rekao je on i podsetio da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti to ne prihvata i ne razume jer smatra da je to put ka priznanju Kosova.
Dačić je govorio i o strateškom prioritetu spoljne politike i nacionalne politike Srbije - o članstvu u EU. Dodao je da Srbija nikada nije ozbiljno razmatrala članstvo u nekim drugim regionalnim i evroazijskim organizacijama.
Nalazimo se u srcu Evrope i praktično je nemoguće da se razmišlja o nečemu drugom pa i BRIKS-u koji je za naš narod prihvatljiv jer ga čine zemlje koje imaju pozitivan odnos prema Srbiji, rekao je Dačić i dodao da BRIKS čak ne postoji kao organizacija.
Na pitanja vezana za dešavanja u Izraelu i Palestini, ministar je podsetio da je izraelsko-palestinski sukob proistekao iz viševekovnog sukoba i da Srbija osuđuje civilne žrtve i trudi se da bude neutralna.
Srbija se principijelno odnosila prema odnosu Izraela i Palestine, Srbija je osudila terorizam, teroristički akt koji je došao od Hamasa, kazao je on i dodao da treba razumeti i šta se dešava sa Palestincima.
"Palestinci su isto podeljeni u više političkih frakcija. Hamas je frakcija koja deluje u Gazi i koja nema veze gotovo nikakve sa aktualnom vlašću Palestinske samouprave", objasnio je šef srpske diplomatije.
Dačić je rekao da, kada se priča o stavu Srbije prema sukobu Izraela i Hamasa, treba pogledati i kakav je odnos pojedinih aktera prema Beogradu.
"Treba da budemo iskreni, Izrael je priznao Kosovo. Mi Palestinu i to smo učinili na osnovu odluke UN, tu niko nije prekršio međunarodno pravo kao u našem slučaju. Palestina nije priznala Kosovo, iako su muslimani. Tako da su odnosi kompleksni", rekao je Dačić i upozorio da bi moglo da dođe do velikog sukoba ako se rat između Izraela i palestinskog militantnog Hamasa ne zaustavi.