Ovako profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka dr Miloš Šolaja, komentariše sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je bila posvećena situaciji u BiH.
Podsećamo, na sednici je u ime BiH govorio predsedavajući Predsedništva Željko Komšić koji je oštro napao takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, za koga je rekao da je izvršio nezapamćeni udar na vladavinu prava u BiH time što je suspendovao Ustav Federacije BiH, kao i da su njegove odluke doprinele rastu političkih tenzija.
U izveštaju Šmit je naveo da je, „otkako je na poziciji visokog predstavnika, svedočio do sada neviđenom nivou napada na Dejtonski sporazum i na njegov mandat, a koji su uglavnom dolazili od predsednika Srpske Milorada Dodika“.
Sa druge strane, izveštaju koji je Vlada Republike Srpske uputila Savetu bezbednosti navodi se da Dejtonski sporazum mora biti sproveden doslovno, a javna imovina pripada entitetima.
„Pokušaji da se ustavni poredak BiH demontira centralizacijom vlasti u Sarajevu ili oduzimanjem nacionalne zaštite garantovane Dejtonskim sporazumom predstavljaju recept za katastrofu“, navedeno je u tekstu.
Vreme je da se narodi BiH dogovore
Prema Šolajinim rečima, ranija neslaganja Rusije i Kine sa ostalim stalnim članicama SB povodom BiH, najavila su kasnije odnose između velikih sila. Ukrajinska kriza eskalirala je kasnije i ispostavilo se da se sada, kao i u vreme Hladnog rata, velike sile ne slažu ni oko čega.
Sa druge strane, dodaje naš sagovornik, zanimljivo je i to da je američki predstavnik u najvišem političkom organu Svetske organizacije prvi put otvoreno rekao da visokog predstavnika predlaže i imenuje Savet za primenu mira.
„Činjenica je da je Savet za primenu mira fantomska organizacija. Ona ne postoji u Dejtonskom sporazumu, već je nastala u pauzi između njegovog parafiranja u novembru 1995. i njegovog zvaničnog potpisivanja decembra iste godine. Savet ni jednom rečju nije predviđen, to je unilateralno predložena i organizovana institucija od strane Velike Britanije. Prema tome, to znači da će i dalje biti haosa u priznavanju i nepriznavanju visokog predstavnika i da je na globalnom planu, međunarodna zajednica izgubila svaku mogućnost definisanja nekog koncepta kada je u pitanju BiH“, navodi Šolaja.
Bez obzira na razloge zbog kojih su sve strane u BiH nezadovoljne radom Kristijana Šmita govori o tome da u BiH ipak oko nečega postoji saglasnost o nečemu. Vreme je da se pokuša da se BiH okrene svojim unutrašnjim odnosima i procesima, bez nastojanja da se politički ostvare uz pomoć međunarodne zajednice, ističe Šolaja.
„BiH, kao jedna od zemalja koja je nastala nakon raspada Jugoslavije, ne odražava nikakav unutrašnji koncept. Na kraju krajeva, zbog toga je i ratovala. I ona je sada nekakva kompromisna država u kojoj su mnoge stvari nejasne i nepoznate. Jedini način da BiH može da nastavi dalje jeste unutrašnji temeljni dogovor kako i da li uopšte može da funkcioniše“, smatra Šolaja.
Za sada, kada su na globalnom planu između glavnih igrača jasno definisane razlike, BiH će samo tavoriti u privremenim rešenjima i, što je još gore, u praktično primenjenim privremenim ne-rešenjima.
Treba imati hrabrosti, ideje i inicijative da unutrašnji akteri, odnosno konstitutivni narodi, posredovani svojim nacionalnim institucijama sednu i dogovore se o budućem uređenju BiH, dodaje Šolaja.
Rešenje ne mora da bude opstanak u jednoj državi, kaže on, koja je, osim što je subjekt međunarodnih odnosa (a i na tom planu teško funkcioniše) iznutra potpuno razjedena.
Srpska može da bude zadovoljna
S obzirom da su se na tako visokom međunarodnom forumu pojavili i drugi glasovi protiv Kristijana Šmita, RS može da bude zadovoljna, bez obzira što je to nezadovoljstvo došlo preko Željka Komšića. Ti glasovi nezadovoljstva odražavaju zajednički interes, kaže Šolaja i podseća da ni Hrvati nisu zadovoljni kako Šmit radi, a Bošnjaci su organizovali proteste protiv njega. To, kako Šolaja kaže, pokazuje apsolutnu neefikasnost međunarodne zajednice.
„Ono što je Kristijan Šmit pokazao, prvo svojim prihvatanjem načina na koji je postavljen, a zatim prihvatanjem igre u kojoj nema podršku jedne autoritativne međunarodne organizacije, kao što je Savet bezbednosti i načina na koji je pokušao da upravlja procesima u BiH, jeste da sve to više nema smisla i da pristup visokom predstavniku, a kasnije i odnosi u BiH treba da se regulišu na potpuno drugim osnovama“, zaključuje Šolaja.