Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom se apeluje na Sjedinjene Američke Države da ukinu embargo protiv Kube koji je na snazi od 1962. godine.
Rezoluciju pod nazivom „Neophodnost okončanja ekonomskog, komercijalnog i finansijskog embarga koje su SAD uvele protiv Kube“ podržalo je 187 država. Nisu glasali Moldavija, Somalija i Venecuela.
Prema podacima kubanskih vlasti, šteta po ekonomiju države usled sankcija iznosi 159 milijardi dolara.
Amerika spala samo na Izrael
Američke sankcije Kubi nemaju nikakvu opravdanu osnovu i predstavljaju emanaciju apsolutne moći kažnjavanjem zemlje koja se nije pokorila političkoj moći SAD, kaže za Sputnjik bivši šef diplomatije i ambasador SRJ pri UN Vladislav Jovanović. Reč je o najnemilosrdnijoj, najdužoj i najmanje opravdanoj kaznenoj meri ekonomske prirode u istoriji.
Ako je ispočetka možda i postojao nekakav razlog za sankcije, kasnije nije bilo nikakvih osnova da Amerikanci nastave da blokiraju Kubu, ali su nastavili po inerciji. Međutim, američki saveznici odavno ne mogu da progutaju tu gorku pilulu.
„Američki saveznici su odbijali da kažnjavaju Kubu i tako održavali sa njom nekakve odnose. Delom i zbog toga što je Kuba deo španskog sveta i govornog područja, a sa druge strane, Evropa nije mogla da se solidariše sa najgorom mogućom merom političke odmazde koju je Amerika učinila prema toj zemlji. I ovog puta su te zemlje glasale protiv, a Amerika je ostala sama sa Izraelom kao i u drugim situacijama kad je jedino Amerika bila sa Izraelom kad ga je podržavala u Generalnoj skupštini u raznim prilikama. Čak je koristila i veto u Savetu bezbednosti“.
Poraz u Generalnoj skupštini
Amerikanci ne mare mnogo za očigledan politički poraz u Generalnoj skupštini i idu dalje za ciljem kog su zacrtali ekonomski, politički i vojni moćnici, ali time sve više degradiraju sebe u očima ostatka sveta, dodaje Jovanović.
„Saveznici Amerike ovog puta, kao i u ranijim sličnim situacijama, nisu mogli da se solidarišu sa SAD jer bi to bilo protiv njihovih interesa i oni su i u vreme najteže američke blokade gradili svoje odnose sa Kubom. Imali su negativan odnos prema prirodi vlasti na Kubi ali su odbijali da stanu uz Ameriku koja apsolutno osuđuje Kubu i kažnjava je najgorim mogućim kaznama“.
Uzdržanost Ukrajine – politička nužda
Ukrajina je potpuno zavisna od američke političke volje i vojne pomoći, ali sa druge strane mora voditi računa o Evropskoj uniji kojoj želi da se pridruži i zato je ostala uzdržana tokom glasanja.
„Ukrajina ne sme biti izuzetak da bode oči onima koji bi trebalo da je prihvate u svoje naručje, kako joj se obećava. Hoće li se to ikada ostvariti, to je drugo pitanje. To je politička nužda za Ukrajinu jer ona ide za Amerikom i ne suprotstavlja se njenoj političkoj volji u odnosu na Kubu, ali sa druge strane, ne želi je podrži stoprocentno da ne bi pokvarila šanse za ulazak u EU, što joj neki centri u EU stalno obećavaju“, zaključio je Jovanović.