„Međunarodne skupštine, uključujući UN, konkretno njen Savet bezbednosti, pokazale su da u kriznim vremenima nisu postigle uspeh u obavljanju svoje glavne funkcije, svoje suštinske odgovornosti i misije – da završe ili spreče krize. Izaziva žaljenje to što je značajan broj uticajnih zemalja, posebno SAD, uzeo Savet bezbednosti UN za taoca i ne dozvoljavaju mu da na pravi način ispunjava svoju glavnu dužnost, a to je održavanje mira i međunarodne bezbednosti“, rekao je Kanani.
Po njegovom mišljenju, da Ujedinjene nacije efikasno rade, „ne bismo bili svedoci dugogodišnje krize u Palestini i regionu“.
Palestinsko-izraelski sukob
Vojno krilo palestinskog pokreta Hamas 7. oktobra objavilo je operaciju „Potop el Akse“ protiv Izraela. Izraelska vojska nakon toga je saopštila da pokreće operaciju „Gvozdeni mačevi“ protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekao je u obraćanju naciji da se zemlja nalazi u ratnom stanju i dodao da je naredio mobilizaciju rezervi. U roku od nekoliko dana, izraelska vojska je preuzela kontrolu nad svim naseljenim područjima u blizini granice sa Gazom i počela da izvodi vazdušne napade na ciljeve, uključujući civilne, u Pojasu Gaze.
Broj žrtava u Pojasu Gaze premašio je pet hiljada ljudi, dok je više od 15 hiljada ranjeno. U Izraelu je, prema lokalnim vlastima, poginulo više od 1,3 hiljade ljudi. Prema različitim izvorima, u zarobljeništvu Hamasa nalazi se oko 150 Izraelaca. Sam pokret saopštio je da se u Pojasu Gaze nalazi oko 200-250 talaca.
Palestinsko-izraelski konflikt, u čijoj su osnovi teritorijalni interesi strana, decenijama predstavlja žarište u regionu. Odlukom Ujedinjenih nacija, uz aktivnu ulogu SSSR, 1947. godine određeno je da budu formirane dve države ─ Izrael i Palestina ─ ali je osnovana samo izraelska država.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je izjavio da je potrebno hitno zaustaviti krvoproliće između Izraela i Palestine i pozvao strane da prekinu borbena dejstva.