„Vest o smrti Nade Knežević, našeg istaknuto člana i jedne od najeminentnijih pevačica džez muzike u Srbiji i bivšoj SFRJ, nas je sve duboko i iskreno potresla. Nada je doajen džez popularne muzike na našim prostorima. Svojim velikim stvaralačkim opusom ostavila je neizbrisiv trag i uticaj na muzički život kako Srbije, tako i celog regiona. Spada u red najznačajnijih izvođača džez i popularne muzike u Srbiji, i pronela je slavu naše zemlje širom Evrope i sveta“, izjavio je Ilić.
Nada Knežević je preminula u sredu u 84. godini.
Predstavljala Jugoslaviju na Sinajskom poluostrvu, kao gost UN
Karijera Nade Knežević je trajala 40 godina, a njen uticaj na generacije izvođača traje do dan danas.
Nada je debitovala 1956. godine na koncertu „Mlade snage na polju džeza” a godinu dana kasnije je prvi put snimala za program Radio Beograda.
Godine 1959. je učestvovala na Opatijskom festivalu (drugom po redu), posle čega je postala poznata širokom auditorijumu. Uskoro su kompozicije „Ciganska noć (Les Gitans)“ i „Fatima“ postale radijski hitovi i donele joj veliku popularnost.
Već na početku karijere je na inostranim džez festivalima dobijala prve nagrade, a često je nastupala i na domaćim festivalima (Zagreb, Jugoslovenski džez festival na Bledu, Beogradsko proleće). Na prvom i jedinom takmičenju pevača zabavne muzike (1961) osvojila je Zlatni mikrofon.
U vreme najveće slave, 1962. godine, otišla je u Zapadnu Nemačku, gde je nešto manje od dve godine radila sa ansamblom Hejzija Ostervalda.
U skandinavskim zemljama , za dansko-švedsko-norveški radio je snimila dvočasovni muzički program i imala podršku inostranih medija, što joj je pružilo priliku za evropsku karijeru.
Godine1971. se trijumfalno vratila na domaću scenu.
Snimila je muziku za film „Moja luda glava“, nastupila na festivalu Beogradsko proleće sa kompozicijom „Seti se naše ljubavi“, i predstavljala Jugoslaviju, kao gost UN, na Sinajskom poluostrvu, gde je proglašena najboljim učesnikom.
Prva Evropljanka u svetskoj enciklopediji džeza
Svet je imao mnogo sluha za njenu umetnost interpretacije, pa je magazin „Downbeat“ pisao u superlativu o njenim vokalnim sposobnostima, a džez pijanista Čik Korija joj je ponudio saradnju.
Nastupala je u Albert Fišer holu, na međunarodnim džez festivalima u Minhenu, Atini i Istanbulu, kao i na Njuport džez festivalu, a ostaće upamćena i kao prva Evropljanka čije je ime uneto u svetsku enciklopediju džeza.
Tokom 50 godina karijere dobila je pregršt festivalskih nagrada i priznanja, a Udruženje džez muzičara joj je dodelilo povelju za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva.
Poslednji koncert nazvan „Nada Beogradu“, održala je 1995. godine, a 2007. je primila nagradu za životno delo na XXIV internacionalnom džez festivalu Nišvil.
Nezvanično je nazivaju prvom damom jugoslovenskog džeza.
Sahrana će biti obavljena u Aleji zaslužnih građana, a po njenoj želji, bez komemoracije i u krugu samo najužih članova porodice.