Pred novembarsku posetu Moskvi Dodik u intervjuu za Sputnjik otkriva i o čemu će pričati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
— Teme su aktuelne. Naši međusobni odnosi su na najvišem nivou razumevanja. To su odnosi koje želimo da gradimo i očuvamo u složenom konglomeratu međunarodnih odnosa, pri čemu smo mi stalno pod pritiskom Zapada da pratimo njihovu politiku. Odlučili smo da ne izgubimo prijatelje kakva je Rusija i naše ponašanje je poznato: želimo da se što pre završi rat u Ukrajini. Nismo strana koja bi mogla da navija da to beskrajno traje kao što to čini Zapad svojim mešanjem i unošenjem oružja i municije što je nesumnjivo produžilo period trajanja i stradanja ljudi. Mislimo da je Rusija u ovom slučaju zemlja koja je, s pravom braneći suverenitet, svoju politiku i svoju nezavisnost reagovala od najezde NATO koja je trebalo da pokori Ukrajinu kao polaznu tačku za buduće operacije prema Rusiji. Kad je predsednik Putin upozoravao na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu niko ga ozbiljno nije shvatao, nastavili su da to ignorišu ti večiti lažni zagovornici dijaloga. Dijaloga sa Zapadom nema. Kod njih samo postoje njihovi zahtevi koji su predmet izvršavanja. Mene pomalo impresionira njihova arogantnost i nadmenost. Ako tako mogu da razgovaraju s malom Republikom Srpskom kako mislite da to možete s velikom Rusijom ili Kinom. To su partneri koje morate da uvažavate, a ne da se ponašate kao da ste došli ovde na Balkan, da malim zavađenim narodima pružate neke vaše usluge pod formom dijaloga koji promovišete i neke vrste demokratije koja je uvek lažna. I uvek namećete samo svoja rešenja.
Ne dopuštate da BiH uvede sankcije Rusiji...
— Ne pravdamo zapadne sankcije prema Rusiji kao što ih ne pravdamo prema bilo kome. I postali smo očigledno ozbiljan problem njihovim aspiracijama da kolektivizuju Zapad u smislu da su svi jedinstveni.
Sve su to razlozi koji su nas eksponirali. Jer mi i ovde na lokalnom nivou imamo Bošnjake i njihovu politiku koja je potpuno antiruska i prozapadna. Zašto se vi u Sarajevu trudite da uvek pomenete Rusiju u svemu što je negativno? A usput zbog naše politike dobijaju gas jeftinije, po cenama koje su bile ranije. To je apsurd i govori o dvoličnosti.
U tim složenim okolnostima RS je zaista izložena silnim merama onog što se zove hibridni rat, uplitanje pre svega Amerikanaca u liku njihovog ambasadora i svih ljudi koji su ovde pravili karijere na stradanju BiH, raspadu bivše Jugoslavije. Sad su malo odrasli i misle da su njihovi šefovi kao što je, recimo, Holbruk, najbolji uzor za njih. Marfi koji je sada ambasador bio je asistent Holbruka. Zna se kako je Holbruk ovde radio pa on misli da i on tako može. Naravno da ne može, da su prošla ta vremena i da Amerika više nije ta Amerika...
Urednica Sputnjika Tatjana Trikić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/ Kabinet Predsednika Republike Srpske, Borislav Zdrinja
Hoće znači da vas holbrukuju...
To je ta priča. Oni su na nama obogatili političku sferu do momenta da je potrebno izučavati činjenicu da se skupi neformalna grupa ambasadora nekih zapadnih zemalja koji nameću ovde odluke. Ja sam to nazvao ambasadorokratijom. Holbrukovanje znači nadmeno ponašanje, u kome udarate rukom o sto, mislite da se neko boji i da bi trebalo samo da izvršava ono što vi kažete, a da oni pričaju kako su demokrate.
Da smo mi malo ranije kukuriknuli što kažu seljaci, pa nam preti opasnost, očigledno da jesmo. To se vidi po mnogim merama koje ovde doživljavamo od strane Zapada. Ali, ostajemo privrženi onome što Rusija promoviše i radi na međunarodnom planu.
A šta je po vama to što promoviše Rusija?
— Promoviše politiku nemešanja u unutrašnje stvari zemalja i da svaku zemlju, bez obzira na veličinu, prihvata kao partnera. Nemate primera da je Rusija u poslednjih 30 godina otkad sam ja angažovan iskoristila svoju moć da preuredi neku državu, da dovede svoju podaničku elitu u nekoj državi. Ne, oni su uvek sarađivali s onima koji su izbor naroda i koji su na vlasti na tom terenu. Imate s druge strane Amerikance koji su spremni da ruše čak i one vlasti koje oni dovedu ukoliko samo jednom otkažete bilo kakvu poslušnost. I to smo gledali u mnogim zemljama. Mi nismo protiv dijaloga sa zemljama na Zapadu, ali oni nas ne vide. Odlučuju o nama, a ne razgovaraju s nama. Oni bi prekrojili BiH po nekom svom modelu ne pitajući nas. Opet, mi ovde imamo neku institucionalnu moć i ne možemo da prihvatimo da se naša prava derogiraju na bazi mišljenja nekih dalekih kancelarija, koje uopšte ne razumeju ni istoriju, ni karakter naroda, ni podneblje, ni savremene i prošle događaje, a pogotovu ne mogu da anticipiraju buduće događaje na ovom prostoru.
Niste se uplašili da idete da se sastanete s Putinom. Ali, koliko vas košta to što, recimo, ne dozvoljavate da se uvedu sankcije Rusiji?
— To što s nekim nećete da razgovarate je na nivou deteta koje je zbog nečeg diglo nos u dečjoj svađi. Na savremenom nivou to rade imperijalisti. Trebalo bi Putin da bude kao tužan što neko ne razgovara s njim. Mislim da su Nemačka i EU najveći gubitnici, oni bi trebalo da budu tužni, ne Putin. Rusi su napravili disperziju svojih energenata na drugo mesto. Da li je ostvaren rast Rusije kakav bi mogao da bude da nije svega ovoga? Nije, naravno. Ali ono što je važno jeste da Rusija nije potonula kako su oni želeli.
Može li se protumačiti da je i ovo što se dešava vašoj porodici, kojoj Amerikanci uvode sankcije, deo osvete za to što hoćete da sarađujete s Rusijom?
— Blizu ste istine: i danas mi dolaze zahtevi raznih „prijatelja“ koji mi kažu da napravim otklon, da se primaknem nekim njihovim stavovima i da će i oni onda promeniti stavove - da neće biti ni sudskih procesa, ni sankcija za moju porodicu. Ali oni ne računaju ovde na naše karaktere. Prvo, naš odnos prema Rusiji je nešto daleko više nego što na Zapadu žele da razumeju. To nije vezano za trenutnu priču. Oni su to anticipirali tako da pričaju o negativnom ruskom uticaju na Balkanu. Zamislite to! A ako ima negativnog uticaja onda je to američki negativni uticaj ovde, čak i delom evropski što se tiče vrednosti koje oni ovde nama promovišu. Preko 80 miliona evra su iskoristili da bi ovde ojačali antiruska udruženja, portale, neke medije. Naravno, ne treba da daju nijedan fening muslimanima u BiH jer oni su antirusi, ali su to pokušali da sad usmere prema srpskom narodu. Ali srpski narod je ostao dosledan: kad bi sad izvršili ankete videli bi da 90 posto ljudi ovde podržava odnos koji smo mi izgradili sa Rusijom i želimo da očuvamo…
Verujem da Rusija mora da završi posao u samoj Ukrajini, ne može da veruje Zapadu. Verujem da Rusija smatra – a to ću pitati i samog predsednika koliko on bude mogao da kaže – da krajnji cilj mora da bude perfektivna kontrola čitavog prostora koji može da bude opasan za samu Rusiju.
Vaši sin i ćerka su na listi sankcija SAD. Šta su vaša deca zgrešila?
— Zato što su moja deca, ništa drugo. Oni kažu da podržavaju svog oca. Šta je tu problem? Mislim da je to vrlina. Moja ćerka drži jedan restoran, zamislite nuklearnu silu koja se zove Amerika, da se bavi jednim restoranom. Neverovatno. Još samo preostaje da joj ruknu bombu u taj restoran. Ođednom restoran „Agape“ u Banjaluci dobija planetarni značaj činjenicom da mu Amerika uvodi sankcije. Sin je suvlasnik u jednom voćnjaku za koji smo ranije uzeli kredit. A kad vam kažem da je voćnjak ove godine 90 odsto gradom uništen, to govori o tome koliko je to teško. A onda dođu sankcije koje kažu da mnogi ne smeju da sarađuju sa njima jer su na crnoj listi samo zato što je jedan od vlasnika i moj sin. I uporno se pravi priča „Dodikovog bogatstva“. Pa nije moj sin dete predsednika SAD koji se zove Hanter, a za kog je dokazano da je stotine miliona iznudio po Ukrajini, protiv čega se sada vodi postupak u samoj Americi…
Da se još kratko zadržimo na poseti Rusiji: osim političke podrške od Rusije dobijate i ekonomsku, šta će ovoga puta biti akcenat?
— Mi imamo niz dogovorenih projekata kao što je gas, izgradnja gasnih elektrana, i to je naravno iz ovog razloga jer je to bilo ugroženo kad je bila pandemija, pa je onda došlo do situacije sa Ukrajinom. Ono što želim jeste da održimo pažnju Rusa na tim projektima, da ih ne izgubimo, i da u tom pogledu mi svoje razvojne planove isključivo baziramo na tome da ćemo doći do gasovoda. Banjaluka nema gas. Tada ćemo biti u prilici da ponudimo jeftiniji energent nego u okruženju. Nama je to primarno - da očuvamo priču o investicijama koje smo sami namerili da radimo zajedno sa Rusima, a koji su zaustavljeni zbog problema na nivou Bosne i Hercegovine, i opšte situacije. Prioriteti Rusije drugačiji nego što su bili pre par godina, ona mora da završi ovu operaciju i onda da se posveti i ekonomskoj saradnji, a mi želimo da ova situacija ne bude razlog da mi nestanemo sa lista razvojnog karaktera u samoj Ruskoj Federaciji, i o tome ćemo da razgovaramo.