Od Srbije se svakako očekuje najveći mogući ustupci, a s druge strane, konstatuje novinar Žarko Rakić, nije jasno šta bi moglo da joj bude ponuđeno.
„U onoj čuvenoj politici štapa i šargarepe odavno nema šargarepe – ostala su samo maglovita obećanja da će biti olakšan pristup fondovima EU, a pritom je budžet Unije veoma nategnut i većina novca ide na pomoć Ukrajini i Izraelu, tako da sam veoma skeptičan koliko će biti za zemlje Zapadnog Balkana - biće veoma teško da ga uopšte sklope“, veruje Rakić.
Nema sporazuma nego „mape puta“
Prema mišljenju Zorana Anđelkovića, bivšeg predsednika Privremenog Izvršnog već za KiM, posle posete tzv. „velike petorke“ izaslanika Beogradu i Prištini na velika vrata vraćen je Ohridski sporazum, odnosno „ohridska mapa puta“.
„Namerno govorim o mapi puta jer tamo ništa nije potpisano nego je dogovoreno šta kad ko treba da učini. Prva stvar je bila da se sprovede ono što je već bilo potpisano, tačnije, govorimo o ZSO i da nema napretka zbog toga. Zbog toga od februara sve diplomatske inicijative šlajfuju. Niko nije uspeo da dovede Kurtija u poziciju da sprovede ono što je njegova obaveza“, podseća Anđelković.
On ukazuje da je, pored ZSO, nekoliko pitanja izuzetno važno: osigurati bezbednost srpskog naroda na Severu, rešiti pitanje izbora u četiri opštine gde tzv. gradonačelnici ne podnose ostavke, sprečiti nastavak incidenata, rešiti pitanje eksproprijacije zemljišta Srba...
„Sve su to pitanja koja su obaveza Prištine da ih realizuje. To ne znači da mi nemamo obaveze iz mape puta u Ohridu, ali one su sledeći korak,“ kaže Anđelković
Ozbiljan pritisak na Srbiju
Rakić primećuje da je nivo članova „petorke“ bio ozbiljniji nego inače ali da je samim tim bio i mnogo ozbiljniji pritisak na Srbiju.
„Zanimljivo je da je i ZSO uslov svih uslova ali nismo dobili odgovor po kojim principima, da li po onim koje je Eskobar svojevremeno formulisao – da mora da bude u skladu s kosovskim ustavom“, pita novinar.
Za Anđelkovića je najvažnije da ZSO ne bude samo naziv nego suština svojevremeno dogovorenog i potpisanog uz garancije tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
„Ta floskula – nećemo Republiku Srpsku na teritoriji Kosova, pa niko ni ne priča o RS nego o ZSO. Ako EU i briselska administracija žele da zadrže neki legitimitet u ovom procesu onda moraju da stoje iza potpisa svojih funkcionera – reč je o ZSO sa ovlašćenjima koja su potpisana. Da li će bar tri zemlje članice Kvinte biti na strani Kurtija da ingerencije ZSO budu što manje, nemojmo se zavaravati da neće. Ali zato i traju procesi i razgovori jer mi ne možemo da prihvatimo naslov nego suštinu. Ne možete da kažete: torta se zove Moskva šnit, a unutra nema ništa od recepta, nego samo jaja i brašno - može i to da se jede ali to onda nije Moskva šnit“, slikovito objašnjava naš sagovornik.
Da li je zapadno insistiranje na ZSO - zamka
Rakiću deluje čudno što Zapad iznenada insistira na formiranju ZSO - na prvi pogled to izgleda kao popuštanje Beogradu, daje se šansa da se stekne utisak kako je i on tu nešto ostvario.
„Ali, ja sam to više doživeo kao zamku. Kurti će u jednom trenutku da kaže: može ZSO, samo o tome ćemo kasnije, i onda je opet na meti Beograd. Onda će biti isporučen zahtev da se odnosi normalizuju na ravnopravnoj osnovi. Ovo naglo insistiranje na formiranju ZSO, a ćutali su 10 godina, uopšte nije dobar znak. Meni se čini da je to zamka da Beograd kao nešto dobije, a onda će od njega da traže da ispuni svoje obaveze.“
Kako kaže, potpuno je izvesno šta nas čeka u narednom periodu, ali nema čarobnog štapića da Srbiji pomogne, a jedino možemo da se uzdamo u sebe i da se nadamo da bi, ako ova petorka ne uspe da nešto reši, problem mogao da bude jednog dana bude vraćen u UN.
Niti da prihvatiš, niti da odbiješ
Anđelković kaže da nema dileme da je od izuzetnog značaja veština i čvrstina rukovodstva Srbije.
„Jer, zapadnjaci dolaze sa papirom koji niti smeš da prihvatiš, niti možeš da odbiješ. U tome i jeste suština problema. Ako odbiješ kreće celokupna mašinerija, i medijska i svaka druga protiv Srbije. Ako prihvatiš dozvolio si im da uzmu ono što pokušavaju već 20 i kusur godina ili čak i ranije. Zato naš put tu nije auto put, nije ni regionalni put nego putić kojim idemo da sačuvamo samobitnost i mir, i KiM. Naše rukovodstvo mora da ide stazama i bogazama da sačuva svoju šumu i livadu, uključujući ovih 130 hektara u Leposaviću. Čak i da se ZSO formira kako je zapisano onda će se samo pritisci nastaviti prema rukovodstvu Srbije u smislu popuštanja“, primećuje ovaj ekspert, karakterišući situaciju kao tešku borbu na malom terenu.
Kurtijeva „mapa incidenata“
Uz sve to ide, saglasni su gosti Sputnjika, složena je situacija na terenu na KiM gde se udara na Srbe gde god misle da će ih to zaboleti.
„Izgleda da imaju kreativne timove za izmišljanje svega što bi moglo da pomogne da se probudi strah srpskog naroda“, upozorava Rakić.
Nemoguće je, ističe i Anđelković, da Kurti nije napravio mapu puta incidenata jer imate pre Banjske gotovo svaki dan poneki incident - danas ćemo da hapsimo, sutra da pucamo na neku kuću, posle će neko da razbije i opljačka crkvu, da baci bombu u Ranilugu da ne bude samo na severu, da prekopa groblje…
„To je nemoguće ako neka grupa ljudi ne pravi plan kako da stalno destabilizuje stanje i izazove nesigurnost srpskog naroda na KiM.“
„Ko ste vi!“
Na pitanje šta bi mogao da bude izlaz iz tako složene situacije Rakić kaže da je to pre svega insistiranje na poštovanju Ustava Srbije i poručuje:
„Nema te sile na svetu koja može da nas natera da promenimo svoj Ustav. Drugo, morali bismo da ozbiljnije povedemo računa o upotrebi termina zamrznuti konflikt. Mi nismo izazvali nikakav konflikt, nego nam je nametnuto otimanje teritorije. Mi smo gurnuti u tu situaciju. Stvari treba nazvati pravim imenom i ne dopustiti manipulacije terminima koji su skovani za druge situacije i drugo vreme. A kad nemaju dobro rešenje, oni kažu – vi ste specifičan sluačaj. Protiv toga možete da koristite samo govor Putina koji je rekao: ko ste vi da nama postavljate uslove. Pa da i mi samo postavimo pitanje: ko ste vi?“