Tokom tri dana, stanovnici i gosti glavnog grada Rusije imaju priliku da pogledaju odabrane filmove reditelja iz Republike Srpske.
Direktor Kinoteke Republike Srpske, Snježan Lalović, predstavio je filmove ruskoj publici, a otvaranje festivala posetile su diplomate ne samo iz Srbije i Republike Srpske, već i iz Abhazije i Južne Osetije.
„Naš cilj je bio da se predstavimo onoj publici koja razume šta se događalo na Balkanu. Izbor je pao na šest filmova. Među njima je film „Leto sam proveo“, koji je i prvi međunarodno nagrađen film Republike Srpske, dok poslednji film koji će biti prikazan govori o 500 godina Goraždanske štamparije. Ovo je igrani dokumentarni film na koji smo veoma ponosni, a zove se „Pečat brate Ljubavića“ . Svi ostali filmovi koji su na programu uglavnom govore o sudbini i posledicama rata po obične ljude. Produkcija kojom smo se mi bavili uopšte nije slična običnim ratnim produkcijama: nema veličanja vođa, vojnih uspeha, nego upravo smo se bavili antiratnim temama i onim šta rat donosi“, rekao je Lalović, koji je jedan od organizatora događaja i autor filmova.
Inače,„Srna film“ je prva produkcijska kuća osnovana u Republici Srpskoj, 1992. godine, kada je počeo rat u Bosni i Hercegovini, sa ciljem da dokumentuje posledice rata. Tokom 30 godina postojanja „Srna filma“ i njene naslednice Kinoteke Republike Srpske napravljeno je više od 30 filmova ovakvog haraktera.
Prema rečima Lalovića, važna uloga deokumentarnih filmova je što prikazuju istorijske događaje i imaju ulogu da očuvaju sećanje na prošle tragedije i obezbede da ih buduće generacije ne zaborave.
Kako je naglasio, falsifikovanje istorije je opasan put koji može dovesti do iskrivljavanja istorijskih događaja i erozija kolektivnog sećanja.
Primer ovakvog ponašanja vidimo u filmu „Bukvar, Bukvar“, dok dokumentarni film koji osvetljava neispričane priče o Srbima koji su napustili Sarajevo nakon Dejtonskog sporazuma, „Egzodus ponovo“, predstavlja snažan podsetnik na stradanje i etničko čišćenje koje se dogodilo.
„Crnim flomasterom precrtavali su udžbenike, tako da je precrtan i Ivo Andrić. Urušavanjem obrazovanja, urušava se i nacionalni identitet. Sada se više on ne precrtava, već neke druge stvari. Poslednji film govori o 150.000 Srba koji su izašli iz Sarajeva nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Mnogi od njih nosili su svoje mrtve sa teritorija koje su pripale hrvatsko-muslimanskoj federaciji i sahranili ih ponovo na srpskoj zemlji“, rekao je Lalović.
Duško Perović, šef predstavništva Republike Srpske u Rusiji i jedan od organizatora ove manifestacije, rekao je da su ovakvi filmovi važni „da se ne zaborave dečje suze“.
Do 25. oktobra biće prikazan niz filmskih svedočanstava o važnim istorijskim trenucima Republike Srpske.
© Foto : Sputnjiku ustupio Dom ruske dijaspore
Organizacija Dana dokumentarnih filmova Republike Srpske
Organizovanje Dana dokumentarnih filmova Republike Srpske pomogli su i prijatelji Srpske, među kojima je Sofija Ječina, ruska slikarka, koja živi u Beogradu i Filip Kudrjašov, filmski producent.
„Dosta dugo sarađujemo sa našim prijateljima iz Ruskog doma i slikarkom Sofijom Ječinom, koju sam slučajno upoznao, koja predstavlja sponu između Kinoteke Republike Srpske i doma Ruske dijaspore, nedavno smo imali događaj, prikazivali smo ruske filmove za decu, nakon čega se mi nalazimo ovde i prikazujemo dokumentarne filmove. Nadam se da će se ova saradnja nastaviti i u buduće. Kontinuirana saradnja na planu kulture je veoma važna, ljudi se dobro povezuju kada je kultura u pitanju“, kaže Lalović.
Sofija Ječina je istakla da je pomogla u organizovanju ove manifestacije jer želi da doprinese jačanju kulturnih veza između Rusa i Srba.
„Ovo su filmovi koji govore o posledicama rata, o tome kako jedan čovek može da preživi rat, kako se uništava ličnost i kako se čovek ponovo rađa“, navela je Ječina.
Aktuelne teme za rusku publiku
Filip Kudrjašov, koji je takođe među organizatorima ovog događaja, konstatuje dotle da su projekcije dokumentarnih filmova iz Republike Srpske posebno aktuelne u svetlu globalne situacije.
„Veoma su jasno vidljivi principi podele naroda po kojima deluju Evropa i SAD. Tragična lekcija rata u Bosni ponavlja se više puta. Među gostima na otvaranju nisu uzalud bili diplomate iz ambasada Abhazije i Južne Osetije. Dom ruske dijaspore je veoma blisko povezan sa zemljama balkanskog regiona, a posebno sa Srbijom, Republikom Srpskom, i takve zajedničke događaje vidimo kao svoju dužnost prema zemljama koje su sa takvom toplinom primile naše sunarodnike posle revolucije,“ naglasio je Kudrjašov.
Program festivala uključuje filmove „Kako sam proveo leto“ (Zoran Maslić i Miodrag Tarana), „Bukvar, Bukvar“(Milovan Pandurević), „Egzodus ponovo“ (Snježan Lalović), „Suvenir“ (Milovan Pandurević), „Jeni“(Slobodan Simojlović) i „Pečat braće Ljubovića“ (Snježan Lalović).