Izreka kaže da je od sto ideja jedna dobra, a da je od sto dobrih jedna ostvariva – tu dobru ideju izdavača Predraga Jeremića, ostvario je publicista Vladimir Kršljanin, priređivač knjige „Putin i Rusija u ratu za mir“, u izdanju fonda „Aleksandar Nevski i IP „Princip“ kaže istoričar, akademik Ljubodrag Dimić.
„Čitaoci imaju u rukama knjigu, koja o akterima svetskih procesa dugog trajanja i složenog karaktera govori na osnovu mnoštva pojedinačnih događaja kojima ti procesi daju smisao. Najzad, u našim rukama je knjiga koja je odgovor na jednu iracionalnu i nepodnošljivu rusofobiju i antirusku histeriju koja se u poslednje vreme pojavila, pre svega, na Zapadu“, naglašava Dimić.
Vredno svedočanstvo i ispravnosti ruske politike
Prema njegovim rečima, knjiga nudi mnoštvo pouzdanih odgovora na postojeću egzistencijalnu zapitanost o budućnosti sveta na jednoj strani, a u okviru toga i o budućnosti srpskog naroda i države u vremenu koje dolazi. Time se, prema Dimićevom mišljenju, čitaocima pruža mogućnost da sami formiraju mišljenje o aktuelnim istorijskim procesima mimo propagandnih tumačenja zapadnih centara moći.
Knjiga se sastoji od tri celine – prva od njih donosi devetnaest dokumenata Kremlja koji su objavljivani od 11. decembra 2001. do 17. Oktobra 2022. U pitanju su najvažnija istupanja ruskog predsednika Vladimira Putina u vremenu uoči i početkom ruske specijalne operacije u Ukrajini, kao i stavovi ključnih političkih i vojnih ličnosti Rusije o prilikama u Ukrajini. Takođe, u ovoj celini objavljena su upozorenja iz Kremlja upućena ruskoj i svetskoj javnosti.
„Dokumenti koji su objavljeni svedoče o naporima Rusije da nasuprot željama, planovima i akcijama Zapada ostane jedna celina, a u tom smislu je učinjeno, o čemu ova knjiga svedoči, da se spreči Zapad u namerama da preformatira rusku civilizaciju, da promeni ruski um, da ukine i ograniči pravoslavnu veru, da rasparča Rusiju, da izbriše njene granice i ucrta neke nove, koje bi Zapadu više odgovarale“, ističe Dimić.
Iz Putinovih govora vidi se njegovo čvrsto uverenje da su Rusi i Ukrajinci jedan narod i jedna celina, veštački podeljena, da je u pitanju zajednička nesreća i greška, ali predan rad neprijatelja jednog i drugog naroda, dodaje Dimić.
„Drugo uverenje koje mi se nametnulo čitajući ova dokumenta je da savremena Ukrajina, po mišljenju Vladimira Putina, u celini predstavlja „dete sovjetske ere“ i posledicu društvenog eksperimenta koji je započeo 1917, a imao svoj epilog u raspadu SSSR, pretvaranju republičkih u državne granice, uspostavljanju nove i veštačke geopolitičke realnosti, a Ukrajina je po planovima Zapada trebalo da bude barijera između Evrope i Rusije, uporište protiv Rusije i, na kraju tog procesa ona je trebalo da postane antirusija“, kaže Dimić.
Rusija bije bitku i za Srbiju i za svet
Druga celina sadrži devetnaest tekstova eminentnih srpskih autora, a jedan od njih, sociolog Slobodan Antonić naglašava da tekstovi srpskih autora, prema Antonićevim rečima, prikazuju refleksije ukrajinskog sukoba na srpske prilike.
„Drugi deo ne predstavlja jedan prosti presek različitih mišljenja kada je u pitanju ovaj rat. Urednik Vladimir Kršljanin izabrao je pre svega ona mišljenja koje je procenio kao relevantne i kao objektivna. Dakle, tu nisu uneta mnoga mišljenja koja izražavaju određen duh borbe ili propagande protiv „malignog ruskog uticaja“. Ovaj deo je vrlo sadržajan i omogućava da se vrlo lako i pregledno razume ono što se u Srbiji misli o ovome ratu“, ističe on.
Treći deo zbornika sadrži kratke biografije 28 najznačajnijih ličnosti savremene Rusije.
Istoričar Aleksandar Raković uručio je knjigu Vladimiru Putinu kada je nedavno bio učesnik panela Valdaj kluba. On naglašava da se Rusija okrenula stvaranju sopstvene civilizacije.
Priređivač zbornika, dr Vladimir Kršljanin kaže da se, bez obzira što prvi deo čine ruski dokumenti, radi o srpskoj knjizi.
„Verovatno ni u jednoj drugoj zemlji na svetu nema toliko ozbiljnih intelektualaca koji, ne samo da sagledavaju različite aspekte onoga što se dešava u ukrajinskom sukobu, nego istovremeno imaju generalno pozitivan odnos. I svi autori, ili veliki broj njih, ukazuje na istorijsku paralelu između našeg iskustva i sadašnjeg ruskog iskustva. Tu je, mislim, osobito važna i pravna analiza koja govori o tome da je sve to što Rusija čini apsolutno u saglasnosti sa međunarodnim pravom“, kaže on.
Prema Kršljaninovim rečima, veoma je važno to što Rusija u ratu za mir bije bitku koja je i srpska i svetska – u tom smislu, Srbija je postala njen učesnik još pre nego što je sama bitka počela – Srbija je vodila njenu prvu fazu.