U dokumentu se upozorava da Kina možda teži novom interkontinentalnom raketnom sistemu koristeći konvencionalno oružje koje bi, ako bude postavljeno, omogućilo Pekingu "da zapreti konvencionalnim udarima protiv ciljeva u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država, na Havajima i na Aljasci".
Navodi se da će, ako nastavi ovako, Kina do 2030. godine imati više od 1.000 nuklearnih bojevih glava.
Dodaje se da Kina pojačava vojni, diplomatski i ekonomski pritisak, ne samo na Tajvan, već i na svoje regionalne susede kako bi se suprotstavila onome što vidi kao napore SAD da obuzda njen uspon.
Izveštaj se zasniva na prošlogodišnjem upozorenju američke vojske da Kina povećava svoje nuklearne kapacitete mnogo brže nego što su to predviđali američki zvaničnici.
Godišnji izveštaj Pentagona, koji se sastavlja na zahtev Kongresa, jedan je od načina na koji američko Ministarstvo odbrane meri rastuće vojne kapacitete Kine, koju SAD vide kao glavnu pretnju u regionu i dugoročnim bezbednosnim izazovom Vašingtona, navodi AP.
U novoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ saznaćete šta su sve dogovorile Rusija i Kina tokom foruma "Pojas i put" u Pekingu: