Nakon najvećeg talasa progona sveštenstva i poklonika UPC u novijoj istoriji zemlje, donet je propis kojim se zabranjuje kanonsko pravoslavlje na teritoriji Ukrajine. Za njega je glasalo 267 poslanika, dok je 15 bilo protiv.
Za Sputnjikovog sagovornika, analitičara i publicistu Vladimira Dimitrijevića, ovaj zakon ne zaostaje mnogo za zakonima koji su početkom prethodnog veka usvojeni radi lakšeg progona Ruske pravoslavne crkve i za sobom će ostaviti i ljudske i duhovne žrtve.
Ovaj zakon nije ništa manje strašan od onih zakona koje u Lenjin i Boljševici doneli po dolasku na vlast u sovjetskoj Rusiji, kada su otpočeli satanistički progon Ruske pravoslavne crkve koji je Svetog Tihona Moskovskog 1918. godine naveo da anatemiše boljševike. Očito je da je sve ovo posledica dugotrajnih procesa koji su krenuli još od doba raspada carske Rusije i koji su doveli do ove situacije u kojoj će na udaru biti sveštenstvo, vernici i, naravno, episkopat UPC.
Pritisak koji će sada početi još jače da se oseća biće ogroman. Biće tu, kako dodaje Dimitrijević, ljudskih žrtava, ali će uz njih stradati moral i svaki princip odvojenosti crkve od države, kakav je prihvaćen u savremenom demokratskom svetu.
Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije pokušala je različitim potezima, čak i donošenjem odluke o samostalnosti da izbegne ovakav scenario, ali tvorci tog scenarija ne žive u Ukrajini nego se nalaze u NATO štabovima širom sveta. Prisetimo se da je Karl Bilt još 2014. godine izajvio da je rusko pravoslavlje opasnije od islamskog fundamentalizma. Mislim da je jasno da se u ovom slučaju niša neće moći učiniti osim pružanja veličanstvene duhovne borbe i otpora kakav je karakterističan za crkvu Hristovu kroz vekove, govori Sputnjikov sagovornik i dodaje da je jedan od ključnih ljudi krivih za ovakvo stanje i sam carigradski patrijarh Vartolomej, koga Dimitrijević naziva „Judom u mantiji“.
Hram Svetog Georgija u Kamenjec-Podoljskom, zapad Ukrajine
© Sputnik / Aleksandr Polяkov
Caru carevo, Bogu Božije
Kulturolog i profesor dr Jovan Janjić naglašava da država ne može osnivati, niti može zabranjivati crkvu. Ona jedino može da je sputava, onemogućavajući njeno delovanje progonima sveštenstva i vernog naroda. To se dešavalo kroz čitav tok istorije, a smatra Janjić, svedoci smo i trenutnog progona pravoslavne crkve u Ukrajini. Dve hiljade godina pravoslavna crkva je odolevala napadima spolja i rvala se sa udarcima iznutra, pa još stoji.
Janjić govori da je crkva izdržala sve progone, pa će izdržati i ovaj, dok će oni koji je progone kad-tad platiti skupo svoja (ne)dela.
Ovo je definitivno formalni, ako ne i suštinski kraj onih koji su doneli ovakvu odluku. Oni mogu da zauzmu materijale svetinje Ukrajinske pravoslavne crkve i, ne daj Bože, štetu da naprave, ali ne mogu da ukinu kanonsku crkvu. Zna se kome smeta krst odnosno crkva, tačnije rečeno, pravoslavna crkva. Onome ko je u službi satanizma. Danas, nažalost, satanizam i nacizam deluju zajedno. Njihov pohod, krenuo je sa Zapada.
Udar na UPC Janjić posmatra kao udar na celokupno svetsko pravoslavlje i na sve pomesne pravoslavne crkve: srpsku, rusku, bugarsku, rumunsku, jerusalimsku, antiohijsku, aleksandrijsku, grčku, kiparsku, budući da sve one čine jedan jedinstven organizam – jednu Vaseljensku pravoslavnu crkvu.
Iz ovog razloga, zaključuje naš sagovornik, onaj ko se iz pravoslavnog sveta ne suprotstavi ovom nasilju, sam sebe isključuje iz pravoslavlja.