Brnabić je naglasila da je konferencija koja se održava u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, a okuplja više od 600 učesnika iz 30 zemalja, prilika da se čuje kako će Srbija, između ostalog i kroz Bio4 kampus, omogućiti transfer tehnologije iz nauke u industriju, kao i da predstavi prvu Mapu puta koji vodi od istraživanja do inovacija.
Najavila je da će tokom skupa biti potpisan i memorandum o razumevanju sa „Ginko Bajovorks“, jednim od lidera u biotehnologijama.
„Postavili smo scenu za jak eko sistem, otvorili naučno tehnološke parkove, postavili prioritete u investicijama. Najmoderniji Data centar u Kragujevcu dostupan je svim institutima i naučno tehnološkim parkovima“, rekla je premijerka.
Brnabićeva je podsetila da se Forum održava uz podršku Bio4 kampusa, koji će nastaviti da menja kurs naše zemlje i dodaje joj takmičarkse prednosti.
„Srbija će uskoro postati dom Bio4 kampusa, novog bioevropskog haba koji će omogućiti globalni napredak sa višedisciplinarnim ciljevima“, rekla je ona i naglasila da će taj novi hab okupiti više od 1.000 doktoranada.
Učesnike skupa je pozvala da pogledaju maketu kako će izgledati kampus i naglasila je da su svi dobrodošli da postavlju pitanja timu vlade koji će objasniti sve krucijalne pojedinosti kampusa.
„Planiramo da imamo i devet naučnih instituta, Institut za molekularnu genetiku i genteski iženjering, sedam fakulteta koji će obuhvati biologiju, farmaciju i istraživačke i farmaceutske komapnije koje već postoje u Srbiji“, rekla je ona.
Kazala je da izgradnja počinje za dva meseca, da će kampus imati 110.000 kvadrata na oko 20 hektara.
Predsednica Vlade izrazila je uverenje da svi možemo da doprinesmo rastu i razvoju nauke i ekonomije.
„Vrlo sam ubeđenja da će Bio4 porjekat nastaviti da menja kurs naše zemlje i dodaje takmičarkse prednosti, Biće to mesto za projekte koji će odgovoriti na izazove različitih oblasti“, rekla je Brnabićeva.
Nada se da će forum postaviti osnove za saradnju naredne godine, da ispunimo misiju i rešimo sve zadatke koji su pred nama.
Brnabićeva je naglasila da će nacrt Zakona o zdravstvenim evidencijama koji će biti usvojen i elektronska evidencija zdravstvenih evidencija unaprediti čitav naš zdravstveni sistem i biogenetski registar.
Poslednjih nekoliko godina okruženje koje smo kreirali za IT kompanije dovelo je do toga da je nekoliko velikih kompanija dovelo svoje centre za istraživanje u Srbiju. Naša vlada potpisala je nekoliko memoranduma o razumevanju sa kompanijama kao što su Roš, Takeda, NSD, Svis roket, Astra Zeneka, Fajzer i druge, navela je premijerka.
Na kraju dana, kako je najavila, potpisaćemo memorandum o razumevanju sa „Ginko Bajovorks“, jednim od lidera u biotehnologijama.
Brnabićeva je naglasila da je pored saradnje sa industrijom, najvažnije da podržimo naše naučnike, da mogu da rade u našim institutima i pronađu put da poboljšaju ne samo našu zemlju, već i svet.
Biotehnologija je ključna za medicinu, poljoprivredu i proizvodnju hrane. Stoga ćemo raspravljati o tome kako da koristimo bioinženjering da bi imali zdraviju budućnost i kako da uposlimo veštačku inteligenciju, rekla je Brnabićeva.
Premijerka je sa direktorom Svetskog ekonomskog foruma Mirekom Dušekom otvorila drugu Međunarodnu konferenciju „Budućnost biotehnologije“ u Palati Srbija u Beogradu, na kojoj učestvuju predstavnici više od 30 zemalja iz celog sveta.
Konferencija se po drugi put održava u Beogradu u organizaciji Vlade Srbije u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, Centrom za četvrtu industrijsku revoluciju i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i uz podršku BIO4 kampusa.
Forum je okupio više od 600 učesnika iz oko 30 zemalja, predstavnika vlada, akademske zajednice, naučnih i istraživačkih institucija i privrede.
Tokom konferencije, koja se održava danas i sutra na više panela će se razgovarati o temama iz oblasti biotehnologije, bioinformatike, bioinženjeringa i biomedicine a poseban program će biti posvećen zelenoj biotehnologiji, održivim rešenjima i inovacijama koji vode ka „zelenijoj“ i ekološki održivoj budućnosti.
Na Forumu učestvuju i velika svetska imena među kojima su Milica Radišić sa Univerziteta u Torontu sa Instituta za biomaterijale i biomedicinski inženjering, zatim jedna od osnivač „Gingko Bioworks“, kompanije specijalizovane za biotehnologiju Rešma Šeti, profesor sa Univerziteta MIT (Massachusetts Institute of Technology) Timoti Lu i drugi.
Na jednom od panela će učestvovati i predstavnici naše dijaspore, naučnici i istraživači koji rade na vodećim svetskim univerzitetima i u velikim multinacionalnim kompanijama.
Posebna sesija biće posvećena temema životne sredine, tzv. „grin šou rum“, gde će biti i prezentacija startapa iz Srbije koji se bave ovim oblastima, kao i nekoliko prezentacija iz ove oblasti koje vodi direktor Bio Sens instituta Vladimir Crnojević.
Na jednom panelu će se govoriti o tome kako od nauke doći do industrije i kako da se uradi tehnološki transfer onoga što rade naši naučnici i istraživači i kako da se to komercijalizuje a čuće se i primeri uspešne prakse iz više zemalja.