Jedan takav slučaj je onaj koji je otkrio tim naučnika, predvođen makroekologom sa Univerziteta Jork Ines Marins. Oni su analizirali veličinu brojnih biljaka i životinja širom sveta. Koristeći podatke iz baze podataka „BioTAJM“, tim je uporedio veličinu biljaka i životinja zabeleženih između 1960. i 2020. godine.
Ono što su otkrili izazvalo je zabrinutost u naučnim krugovima. Iako je veličina varirala tokom godina kod različitih vrsta, sa sigurnošću su ustanovili da se morske ribe – smanjuju, prenosi „Univerzitet Mejn“.
Ne samo da su ribe sve manje, već su otkrili i da se u pojedinim ekosistemima smanjuje broj jedinki većih ribljih vrsta i da ih zamenjuju jedinke manjih vrsta. U prevodu, ukupna biomasa svih riba na tim prostorima ostala je skoro ista, ali sada više ima sitnije ribe.
Veličina tela ključni faktor zamene vrsta
Studija koju su sproveli, a koja je objavljena u časopisu „Sajens“, pokazala je da se takav obrazac pojavljuje kod morskih riba širom sveta. Zaključili su da je veličina tela ključni faktor koji prouzrokuje da neke vrste riba zamene druge u različitim ekosistemima. Na primer, veliki bakalar se sve više zamenjuje manjim skušama.
„Kao naučniku, zaista je fascinantno saznati kako se neki aspekti prirode drastično menjaju, dok drugi aspekti prirode pokazuju značajnu stabilnost“, izjavio je profesor ekologije sa Univerziteta Mejn Brajan Mek Gil, koji je učestvovao u radu naučnog tima.
„Ali ekonomski gledano, ovo ima velike praktične implikacije u državi koja se bavi ribolovom kao što je Mejn. Velike ribe su poželjne mete ribolovaca, ali velike vrste riba postaju sve manje i zamenjuju ih manje vrste. Sada znamo da se to dešava ne samo u zalivu Mejn, već i širom sveta“, dodao je on.
Profesor Mek Gil ističe da će naučnici morati dalje da istraže zašto je ova promena zabeležena (do sada) samo kod morske ribe.