Poljska vladajuća konzervativna partija Pravo i pravda osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima održanim u nedelju, ali nema većinu da formira vladu, pokazuju zvanični rezultati izbora.
Izborni poraz Prava i pravde
Pravo i pravda osvojila je 35,38 odsto glasova, dok je opoziciona Građanska koalicija bivšeg premijera Donalda Tuska druga sa 30,70 odsto glasova.
Stranka desnog centra Treći put osvojila je 14,40 odsto glasova, a Nova levica 8,61 odsto. Krajnje desničarska Konfederacija dobila je 7,16 odsto glasova.
Predsednik Poljske Andžej Duda, saveznik Prava i pravde, rekao je pre glasanja da će prednost za formiranje vlade dati partiji koja je osvojila najviše glasova pojedinačno, ali zapadni mediji ocenjuju da će Pravu i pravdi biti teško da pronađe saveznike, pošto zajedno sa Konfederacijom nemaju potrebnu većinu.
Građanska koalicija i saveznici imaće većinu od 100 mesta i u gornjem domu parlamenta, Senatu.
Šizofrena politika poljske vlade
Ovo je zakonomerni rezultat šizofrene politike dosadašnje poljske vlade, kaže za Sputnjik politikolog dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.
Sa jedne strane vlada je bila izrazito konzervativna i rimokatolički orijentisana, protiv Istambulske konvencije i svih tendencija koje bismo mogli nazvati kulturom smrti koja je dolazila iz Brisela. Sagovornik Sputnjika podseća da su u Poljskoj bile velike demonstracije oko abortusa, kao i oko pitanja suda koga je izvršna vlast praktično htela, kao i u Izraelu, da debelo ograniči.
„Međutim, osnovna greška koju su napravili poljski konzervativci je to što su se dalje konfrontirali sa Rusijom. Oni su jednostavno po inerciji krenuli u rusofobsku politiku karakterističnu za mnoge centralnoevropske ili istočnoevropske zemlje koje su ili bile u sovjetskom lageru, ili su istorijski bile pod ruskim carstvom, ili imale neke konfrontacije sa Rusima. Prosto, poljski konzervativci nisu shvatili ono što je razumeo Viktor Orban, a to je da kakve god bile istorijske okolnosti, u ovom trenutku je Rusija jedini saveznik konzervativnih odnosno evrohrišćanskih humanističkih snaga u Evropi.“
Nastavak sloma poljskog društva
Ako bismo zamislili alternativni svet u kome bi poljski konzervativci podržali Rusiju u smislu da neće da učestvuju u ratu u Ukrajini, oni bi imali napade iz Brisela ali bi u tom slučaju levici, koja je takođe pronatovska ali pasivno-agresivno i latentno, bile vezane ruke.
Konzervativci bi u tom slučaju imali komotniju poziciju, ali u ratnoj psihozi u Poljskoj i zbog izbeglica i svih drugih problema, sve dosadašnje protivurečnosti duboko podeljenog društva jednostavno su se skupile i levica je to uspela politički da artikuliše.
Vrhunac je bio veliki miting u Varšavi na kome se skupilo oko milion ljudi, levica je uspela da slomi sadašnju vladu, ali će se i dalje u Poljskoj dešavati slom konzervativaca, ali i poljskog društva.
„Oni će, pretpostavljam potpuno krenuti putem kojim su davno prošle zapadnoevropske zemlje i mislim da će pukotine u varšavsko-višegradskoj četvorci da se prošire, posebno između Mađarske i Poljske. Oni su se držali na tome što su Orban i poljski konzervativci bili i dalje konzervativni hrišćani, ali suštinski, postojao je veliki slon u sobi, a to je pitanje Rusije. Sada više nema prepreka, pošto više nema tih zajedničkih vrednosti.“
Poljska u samoubilačkom smeru
Unutar samog poljskog društva nastaviće se velika trvenja jer ovim izborima ništa nije rešeno, ali će se glavna sporna pitanja poput suda i abortusa rešavati u korist levice. Međutim, niko nije sklonio sa dnevnog reda haos oko rata u Ukrajini i učešća Poljske u vojnim naporima NATO protiv Rusije.
Tako da suštinski ništa nije rešeno u Poljskoj i kriza se produbljuje.
„Nove vlasti, ukoliko leva koalicija uspe da napravi vladu što je sve izvesnije, sve više će da krune i vrednosno nekad rimokatoličku Poljsku i da je sve više približavaju ka Briselu, odnosno toj jednoj crnoj rupi koja guta evropske narode i društva i gura ih ka jednom samoubilačkom smeru budućih kapilarnih građanskih ratova koji su u Evropi sve izvesniji. A vesnike i povetarce takvog razvoja već odavno vidimo, a Francuska se tu posebno ističe. Poljska je u tom smislu slomljena, a osnovna krivica leži na konzervativcima koji nisu uspeli da prepoznaju promenu istorijske paradigme koju je prepoznao Orban“, zaključio je Gajić.