Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije i autor kapitalnog dela Povratni pas.
Dragan Stojić - Povratni pas
© Foto
U „kući“ je, nažalost, nastala tiha podela na reprezentativce iz naših klubova i „strance“, što je narušavalo atmosferu, unosilo nesklad, a pretila je i „ostavinska rasprava“ na kojoj bi sve pripalo omraženom rođaku, jer je tri dana pred duel protiv gostiju sa Atlanskog okeana, u pripremnom meču jedva savladan niželigaški beogradski klub Balkan Bukovica, uz mnogo nervoze i isključenje Sava Miloševića, koji se pokazao kao medicinski fenomen, jer je svoju glavobolju, zarađenu zahvaljujući povredi u tunelu Zvezdinog stadiona tokom derbija, „preneo“ selektoru Santraču.
Na sreću, bolest se leči dobrom ishranom, a ovčetina to svakako jeste, tako da smo imali čemu da se nadamo.
Strižu je, očigledno pogrešnim alatom, započeo Milošević, takođe i novajlija u nacionalnom dresu Dejan Rambo Petković koji, jasno je kao dan, nema čudotvorne moći istoimenog lika iz filmskog serijala, a, treba priznati, ni snagu i veštinu Silvestera Stalonea, pa je ostalo 0:0.
Za razliku od njih dvojice, Darko Kovačević je uspeo da nadgradi učinak iz prethodne utakmice pogotkom glavom iz gužve, ali ga je sudija Pul inspekcijski kaznio poništavanjem gola. Krivac je Dejan Govedarica, koji mu je prekršajem oduzeo „građevinsku dozvolu“.
Koliko su gosti bili nemoćni, najbolje oslikava podatak da je u pauzi između dva poluvremena zamenjen Franćeskoli, bez koga su „urusi“ stado bez pastira, a u tom slučaju su lak plen vukovima.
Jedan od njih, Albert Nađ, umalo da zgrabi plen, to jest slavu, u prvoj zreloj šansi u nastavku okršaja, a malo sreće za golmana Fera predstavljalo je mnogo više razočarenja za neumornog trkača Jugoslavije.
U takvim trenucima pomažu drugovi. Milošević i Nađ su baš to bili – u klubu i izabranom timu SRJ.
Debitant Damir Čakar, njihov saigrač iz Partizana, majstorski je izveo slobodan udarac iskosa s leve strane, 25 metara od gola južnoameričke selekcije, lopta je pala na suprotnu ivicu „peterca“, a Savo je zaslužio da ga narodni pesnici opevaju u „desetercu“, pošto je nebeskim skokom, glavom povezanom maramom, loptu poslao u suprotni ugao, a ona se odbijena od zemlje smestila gde treba – 1:0 za „plave“ 19 minuta pre kraja susreta.
Prednost je sačuvana, sunce je sijalo sa istoka. Balkanskog.
Treći gol u reprezentativnoj karijeri, u ovoj situaciji odlučujući, treći put zaredom naslov igrača utakmice Sava Miloševića.
Treća sreća. Tako kažu.
Opet smo gazdovali u tuđoj kući. Tortilje su sklonjene sa stola, služeni su Sjenički sir i Njeguški pršut. Meksikancima, očigledno, nije prijao meni. Jugosloveni su za manje od 50 minuta igre bili siti (golova), arbitar je komotno već tad mogao označiti kraj duela.
Dejan Savićević je u 5. minutu predvodio napad „plavih“, posle razmenjenog pasa sa Savom Miloševićem se spremio na šut sa 18 – 19 metara, ali ga je nakvašen travnjak onemogućio u tome, pa se lopta odbila odbila unapred do Darka Kovačevića. Jeste vižljasti napadač iz Kovina, ali nije lud da propusti ovakvu priliku i s 11 metara šutira pravolinijski ispod noge golmana Navara za 1:0 u korist SRJ.
Bora Milutinović je po drugi put predvodio Meksikance, govorio je španski, međutim, 11 minuta nakon početne kapitulacije morao je, bar u sebi, da progovori na maternjem.
Siniša Mihajlović je izveo korner s desne strane, na daljoj stativi usamljen Kovačević, instinktivno štopuje loptu telom, zatim nogom, po zemlji, od desne stative pogađa pravo mesto za sigurno vođstvo naših ljubimaca, obojivši „trikolore“ u sivo -0:2, 16. minut.
Pošto su do sigurnog preimućstva stigli u stilu Brzog Gonzalesa, Santračevi izabranici su po postizanju drugog gola potomcima Asteka prepustili inicijativu, što su domaćini rado prihvatili i skupo nam „prodali repliku sombrera“.
Silvio Berluskoni, vlasnik Milana, s razlogom je Savićevića prozvao Genije, ali ni takvi majstori ne mogu za svaku akciju smisliti dobitnu formulu, a to se videlo u 24. minutu, kada je izgubio loptu na centru igrališta, Meksikanci brzo osvojili prostor i ugrozili naš gol. Markus Lopes je uputio udarac s 30 metara, malo iznad tla, u desni ugao, Aleksandar Kocić se bacio, nespretno odbio na tri metra od gola, natrčao je „zlatokosi“ Luis Ernandes, uklizavanjem je podigao loptu iznad ruku debitanta u startnoj postavi SRJ, serviravši mu leskovačku papriku za desert. Domaći fudbaleri su sveli naš suficit na minimum – 1:2.
Domaćin ove utakmice je poznat po endemskim biljnim vrstama, a državni tim SRJ po jedinom, jedinstvenom izvođaču „slobodnjaka“. Ko nije verovao, tad se uverio.
Namestio je Siniša Mihajlović loptu na 30 – 35 metara od cilja loptu, delimično iskosa zdesna, maestralno prebacio „živi zid“, Nikolas Navaro je zaplivao kroz vazduh, shativši da se to radi u bazenu ili meksičkom zalivu, tako da mu ni Pamela Anderson ne bi bila od velike pomoći. Lopta je završila u vrha levog ugla, a „plavi“ su skoro završili posao. Šeststo sekundi pre kraja prvog poluvremena je na semaforu zasijalo 1:3.
Promenili su domaći igrači „dioptriju“ igre u završnoj polovini susreta, trudili su se da dalekometnim hicima pogode metu, no, kako je „rezervista“ Zvonko Milojević branio, a oni šutirali, ne bi pogodili ni uspavanog slona.
Nasuprot njima, Jugosloveni su pogađali i komarce u brišućem letu. Jedan je zujao do 48. minuta.
Mihajlović centrira iz ugla, na „drugoj“ stativi nalazi Kovačevića, koji vraća loptu u sredinu, a Niša Saveljić sa šest metara, takođe glavom, lobuje Navara za tri gola viška na našem kontu, veliki promet u točionicama domaćih ugostitelja.
Našima je prijala i limunada, jer su bili „pijani“ od sreće.