Palestinac upozorava Srbe: Tražite rešenje – da Kosovo ne postane Palestina

Ovo za Sputnjik kaže Musa Abu Sabiah, Palestinac koji već četiri decenije živi u Srbiji.

Pronašli smo ga na beogradskom Dušanovcu, gde ima auto servis. Nema vozača u glavnom gradu, koji vozi Suzuki, da ne poznaje Musu. Znaju ga svi kojiima je vožnja strast, on nije samo vlasnik servisa, već i legenda auto sporta u Srbiji.

Vlasnik je jedine automehaničarske radnje u zemlji čije zidove krase karte Palestine i citati iz Kurana. A mural prevoznog sredstva njegovih predaka, kamile, ima počasno mesto u dvorištu, ona je zaštitni znak firme.

U Srbiju je došao 1985., završio Elektrotehnički fakultet i ostao da radi kao inženjer.

„Ljudi u ratovima koriste puške i topove, a mi smo odlučili da se borimo i znanjem. Edukacija je vrsta borbe, odlučili smo da idemo u nauku. Svi smo fakultetski obrazovani. Time pokušavamo da sačuvamo našu naciju, učimo, da ne bi smo nestali. Ako sam potreban nekom društvu ili nekoj firmi, znam da će me čuvati, zbog mog znanja i mog rada“, kaže Abu Sabiah.

Oduvek je voleo auto sport, vozio je automobile. Vozio je čuvenog Fijata – Fiću, kao dobar inženjer i talentovan majstor, sam ga je pripremao za trke.

„A onda se pojavio Suzuki sa elektronikom, bio je prvi takav automobil u Evropi, to mi je privuklo pažnju, bio je to moj fah, moj smer. Onda sam na tim automobilima prepravio kompjutere i dobio još brža vozila. Tako sam odneo i pobedu, ja, ali i šampioni cele Jugoslavije“

Ljubav svog života Musa je pronašao na Ubu, kaže da su Tamnavci lepo prihvatili zeta Palestinca.

„Vrlo lepo, ne razlikujemo se mi kao narodi, niti po naravi, niti po običajima, a ja dolazim iz Vitlejema, kod nas je 73 odsto hrišćana, pa ni ja nisam imao problem. Nama nacionalnost ne znači ništa, jer nas svugde ima po svetu, zbog naše tragedije“, kaže.

Kod Muse u servisu nisu obični dani, brine, porodica mu je u Palestini, koju voli kao zenicu svoga oka. Prati vesti, a sa svojima je neprekidno u kontaktu. Kaže da ono što se dešava njegovom narodu nije rat, već humanitarna katastrofa, namenska.

Naš sagovornik smatra da nove generacije na prostoru bivše Jugoslavije ne znaju istinu o njegovoj zemlji, ljudi kaže, lutaju, donose pogrešne zaključke, a slučaj njegove zemlje može se uporediti sa onim što se dešava ovde, na Kosovu.

„Mladi Srbin nema prvu informaciju, mi doživljavamo istu sudbinu, ja to vidim, sada je situacija u Srbiji kao repriza onoga što se dešavalo kod nas u Palestini. Prvo je počelo iseljavanje ljudi na fin način, nuđeni su im dobri poslovi da napuste svoju teritoriju. Inženjeri, profesori, lekari, davali su im veće plate u arapskom svetu i napustili su zemlju. Sa Srbima se sada dešava isti scenario. Ovde vozi stranac, a Srbin vozi kamion u Nemačkoj“, kaže i dodaje da su u njegovu zemlju, kad je bio mali, dolazili da rade Evropljani.

Sa posebnom pažnjom, kaže, prati situaciju na Kosovu, pre svega kao čovek koji živi u Srbiji, ali i zato što tamo ima njegovih ljudi, muslimana, kojima treba pomoć, kao i Srbima. Ipak ističe da ne govori o nacionalnosti i veri, već o čoveku. Ljudski život je najvažniji, žao mu je kad pogine vojnik, a kamoli dete ili žena.

Abu Sabiah dodaje da je je ono što govori zapravo upozorenje, jer nismo u dovoljnoj meri svesni onoga što nam se dešava. Plaši se da može biti katastrofe, kao u Palestini.

Dodaje da je deo njegove porodice otišao na zapadnu obalu reke Jordan, oni su izbeglice, ima i rođake u Jerusalimu, glavnom gradu Palestine, naglašava.

Musa ima dvoje dece, Beograđana – Palestinaca, na kraju razgovora pitamo ga da li su ikada videli očev rodni kraj;

„Bili smo dva puta do reke Jordan, to je granica između Jordana i Palestine, nismo mogli dalje. Možemo, sa srpskim pasošem, ali meni srce ne da da idem kao stranac tamo“.