Srpski glumac u Rusiji: Moskva menja moje poimanje sveta /video, foto/

U Rusiju je stigao pre godinu dana, pravo sa osnovnih studija lingvistike i završene Akademije glume u Banjaluci, a na daskama koje život znače u Moskvi već igra na tri jezika: srpskom, ruskom i engleskom. Ovih dana oduševio je publiku izvanrednom monodramom „Moj rat“ u okviru festivala „Mesec srpske kulture“ koji je održan u Moskvi.

U razgovoru za Sputnjik, Kostić otkriva s kojim se sve izazovima suočava u prilagođavanju ruskom jeziku i kulturi, ali i kakva nova iskustva mu donosi život i školovanje u Rusiji, gde nastavlja svoj umetnički put i istraživanje pozorišnog sveta.

Na pitanje zašto je odlučio da svoju glumačku karijeru razvija upravo u Moskvi, Rade Kostić navodi dva razloga. Jedan je biografski, vezan za školovanje u Banjaluci u klasi profesorke Jelene Terpetove-Kostić, koja je ruskog porekla. Stil predavanja profesorke, kako kaže, približio mu je Rusiju i ruski jezik, a njegova glumačka klasa bila je dosta izložena uticaju ruske književnosti i ruske glumačke škole, što im je omogućilo da se karijerno približe ovom području. Drugi razlog je vezan za ličnu radoznalost: Rusija i Moskva su za njega u svakom pogledu, a pre svega umetničkom bili neistražena teritorija.

Kostić navodi da svaki student u dijaspori ima mnogo problema sa adaptacijom u novoj sredini, počev od učenja novog jezika, koji je sam po sebi postepen i ne baš lak proces. Priznaje da u početku uopšte nije imao motivaciju da uči ruski jezik, a pre dolaska u Rusiju nije imao ni previše vremena zbog drugih obaveza na osnovnim studijama.

Međutim, kako kaže, iako je prošao pola kursa ruskog i koristio različite aplikacije za učenje, progovorio je ruski tek s dolaskom u Moskvu gde je pohađao i pripremnu nastavu za učenje jezika. Kako je napredovao u studijama i udubljivao se u jezik, počeo je da ceni njegovu lepotu. Ipak, da unapredi svoje jezičke veštine i razume ruski način života i tradiciju najviše mu je ipak pomogao život u studentskom domu sa studentima Rusima. Kako kaže kroz šalu, tu je naučio „i psovke, i žargon, i sve osnovno za život“.

Kostić opisuje i izazove prilagođavanja kulturi, jeziku i načinu života u Moskvi kao raznovrsne i fascinantne:

Čak i vožnja metroom, kako kaže mladi glumac, sama po sebi je jedinstveno iskustvo, jer upoznaješ raznolikost grada i srećeš ljude različitih nacionalnosti, a Moskva je toliko velika da je nemoguće sve istražiti za kratko vreme.

Posebno ga je impresioniralo obilje pozorišta i predstava u gradu, koje odslikavaju šarolikost i multikulturalnost Moskve.

U vezi sa svojim iskustvom u radu sa ruskim rediteljima i glumcima, Kostić napominje da još nije sarađivao sa poznatijim ruskim rediteljima, ali je radio sa ruskim glumcima u Engleskom pozorištu čime se i trenutno bavi. Ističe da fundamentalni principi glume nadilaze jezičke barijere, profesionalizam i zajednička posvećenost zanatu neophodni su za uspešnu saradnju, bez obzira na kulturnu pozadinu ljudi koji su uključeni.

„Nije bitno gde si, ako napraviš dobru ekipu i u nekom selu, imaćeš dobru predstavu“, istakao je Kostić.

Monodrama „Moj rat“ je autorsko delo inspirisano Čarlijem Čaplinom i njegovim filmom „Veliki diktator“, a zanimljivo je da u predstavi, koja je uslovno na srpskom jeziku, Kostić govori i na izmišljenom nemačkom jeziku:

„To je jezik koji je Čaplin izmislio da bi se našalio, mislim da je to eufemizam. Ja sam se toliko napatio dok sam to učio, jer to ovako izgleda potpuno besmisleno. Ne mogu da povežem ni sa engleskim ni sa nemačkim, jer nema tu konstrukcije rečenice. Svaki put pred predstavu, ovo na srpskom ne moram ništa da ponavljam, ali one dve stranice teksta...“

Kao svoje planove u budućnosti, Kostić navodi da planira da prevede svoju monodramu „Moj rat“ na engleski i ruski jezik, kao i da nastavi da radi u Engleskom pozorištu, u kom glumi u četiri predstave.

Na pitanje da li bi radije ostao u Rusiji ili se vratio u Bosnu i Hercegovinu, kaže da ne može da planira toliko unapred, ali da nema problem ni da ostane u Rusiji, ni da se vrati.